О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Разговори


БОЖОВИЋ: ДОБРЕ КЊИГЕ ТРЕБА ДА БУДУ ВИДЉИВЕ И ДОСТУПНЕ, НЕ СМЕЈУ ДА БУДУ ИНЦИДЕНТ И РЕТКОСТ

Београдски фестивал европске књижевности, један од најпосећенијих књижевних догађаја у Србији.
Са Гојком Божовићем, главним уредником Архипелага, разговарао је Александар Милијашевић, главни и одговорни уредник портала Дијалог Нет.
Београдски фестивал европске књижевности је отворени и мултимедијални догађај у коме се књижевност представља кроз различите форме: од књиге и јавних читања, преко разговора писаца с публиком, до изложби, ретроспектива савремених играних или документарних филмова потеклих из књижевности, као и видео презентација и других догађаја.
Београдски фестивал европске књижевности један од најпосећенијих књижевних догађаја у Србији. Ове године, осми пут за редом, Београдски фестивал европске књижевности је одржан од 25. до 28. јуна.
Организатор фестивала је издавачка кућа Архипелаг, а београдски Дом омладине је био домаћин занимљивих књижевних, филмских и ликовних догађаја недеља, а све под мотом: „Најбоље од свега. Најбоље за све.“
Божовић за Дијалог Нет оцењује да је Београдски фестивал европске књижевности за осам година постојања стекао значајну публику, сваке године све већу.
И више него довољно разлога за разговор са Гојком Божовићем, главним уредником Архипелага.
“Фестивал је представио читаоцима концепт врхунске књижевности као књижевности без компромиса, књижевности изван трендова и тренутних захтева и очекивања, али и књижевности као поузданог и продорног механизма за разумевање стварности”, наводи Божовић.
Главни уредник Архипелага указује да Фестивал својим мултимедијалним карактером наглашава да “врхунска књижевност није никакав уски и ексклузивни простор, нити је намењена само реткима и посвећеницима, напротив, књижевност је представљена као део свакодневице”.
“Књижевност изван свакодневног искуства, лишена стварног контакта са јавношћу”, наставља Божовић, “може да преживљава, али не може да живи пуним животом”.
Да се Фестивал отворио према сензибилитету нових генерација, Божовић поткрепљује чињеницом да већ три године већински део фестивала чине они који су млађи од четрдесет година.
“Неки од програма Београдског фестивала европске књижевности јесу међу најпосећенијим и најважнијим књижевним догађајима у Београду и Србији у протеклој деценији”, наставља Божовић и додаје да упркос околностима и баш због њих, Архипелаг иде даље у нове подухвате.
За Гојка Божовића Београдски фестивал европске књижевности је један је од најузбудљивијих сусрета са публиком последњих година.
Он неке људе виђам само на овом фестивалу. Док неки прате све фестивалске програме, од књижевности, преко изложби, до панела и филмова.
“Публика је снажно подржала концепт фестивала, као и његову мултимедијалност”, каже Божовић и додаје да није право питање да ли има довољно читалаца него да ли читаоци имају довољно информација о књигама у јавном простору, самим тим и да ли имају истинску могућност избора.
Издавачка кућа Архипелаг настоји да у дијалогу с публиком прошири јавни простор за књижевност, поручује Божовић.
Архипелаг је поводом десет година од свог оснивања покренуо кампању за промоцију читања „Читање је прича за сваки дан“.
“Заједно са ауторима, партнерима и сарадницима, прикупљамо књиге које потом поклањамо културним, образовним и социјалним установама у различитим крајевима наше земље – од основних школа до средњих школа и гимназија, од библиотека у сеоским домовима културе до јавних библиотека, од свратишта за децу до сигурних женских кућа, од волонтерских центара и грађанских иницијатива до домова за старе”, објашњава Божовић кључну активност ове кампање.
Наш саговорник истиче да је ова кампања постала стална активност ове издавачке куће.
Указујући да добре књиге треба да буду видљиве и доступне и да не смеју да буду инцидент и реткост, већ добра прича за сваки дан, Божовић каже да је за протекле три године, у оквиру кампање „Читање је прича за сваки дан“, поклоњено преко 8.000 књига у издању Архипелага, али и књига које су сакупљене десетинама институција које су укључили у кампању.
“И настављамо даље, јер су добре и важне књиге потребне многима”, каже наш саговорник.
„У погледу кризе укуса ми потпуно свесно и одлучно идемо против струје, јер верујем да је то израз наше социјалне и културне одговорности“, изјавио је Божовић својевремено поводом десетогодишњице рада Архипелага.
На питање да ли постоје и ко су кључни савезници у борби против кризе укуса, Божовић одговара да постоје кључни савезници, није их мало и верује да ће их бити и више.
Превасходно, Божовић каже да су то су писци врхунске књижевности који не повлађују трендовима, јер верују да је књижевност изнад трендова и најчешће насупрот њима, али верују и да књижевност треба да поставља питања и нуди могуће одговоре.
“То су, још у много већем броју, читаоци врхунске књижевности којима је потребна стајна тачка у неизвесном свету савремености који се разишао са могим вредностима, а нове никако не успева да створи”, додаје Божовић.
Наводи да кризе започињу када се не стварају нове вредности, када недостаје нових идеја, када понестане чврстих уверења и добре вере у стваралачке силе, како сопствене, тако и властите заједнице.
Божовић констатује да је криза укуса основна криза, мајка свих других криза.
Кризу укуса нећемо савладати тако што ћемо постати њени савезници и протагонисти, одлучан је Божовић.
Наш саговорник наводи да су многи то већ учинили и криза због тога није мања, нити је њихова улога због тога славнија.
“Морамо најпре бити стрпљиви, одговорни и одлучни”, каже Божовић.
“И морамо бити заступници вредности у које верујемо чак и када због тога понекад остајемо у мањини”, закључује Божовић јасном поруком разговора за Дијалог Нет.



Извор: Dijalog.net


ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"