detalj slike: KRK Art dizajn

SUNČEV PLANETARNI SISTEM

Dr SIMO JELAČA

Naš Sunčev planetarni sistem čine jedno Sunce, osam planeta, pet patuljastih planeta, više od 290 prirodnih satelita (meseca), preko 1,3 miliona asteroida i oko 3.900 kometa. Svi ovi objekti nalaze se u galaksiji Mlečni put (Milky Way), u njenom Orionovom kraku. Sunčev sistem kreće se kroz galaksiju brzinom od oko 828.000 km/h i potrebno mu je približno 230 miliona godina da obiđe jedan krug oko galaktičkog centra.

Planete Sunčevog sistema su: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Patuljaste planete su: Pluton, Cerera, Makemake, Haumea i Erida. Oko većine planeta kruže njihovi prirodni sateliti, a sistem sadrži i veliki broj asteroida i kometa.

Prečnici planeta su: Merkur 4.880 km, Venera 12.104 km, Zemlja 12.756 km, Mars 6.792 km, Jupiter 142.984 km, Saturn 120.536 km, Uran 51.118 km i Neptun 49.528 km. Prečnik Sunca iznosi oko 1.392.700 km, što je skoro deset puta više od prečnika Jupitera. Pluton ima prečnik od oko 2.377 km.

Udaljenosti planeta od Sunca izražavaju se u astronomskim jedinicama (AU). Jedna AU iznosi prosečnu udaljenost Zemlje od Sunca — 149.597.870 km. Planete su udaljene: Merkur 0,39 AU, Venera 0,72 AU, Zemlja 1,00 AU, Mars 1,52 AU, Jupiter 5,20 AU, Saturn 9,58 AU, Uran 19,22 AU i Neptun 30,05 AU.

Sunce je zvezda u centru Sunčevog sistema. Sastoji se od vrele plazme vodonika i helijuma. Energiju proizvodi nuklearnom fuzijom i emituje je u obliku vidljive svetlosti, ultravioletnog i infracrvenog zračenja.

Merkur ima veoma tanku atmosferu. Venera ima najgušću atmosferu među stenovitim planetama, koja se sastoji pretežno od ugljen-dioksida. Na njenoj površini postoji više stotina vulkanskih struktura.

Zemlja je jedina poznata planeta sa stabilnom tečnom vodom na svojoj površini i jedina poznata planeta na kojoj postoji život. Voda pokriva oko 70,8% njene površine. Atmosfera se sastoji od približno 78,08% azota, 20,95% kiseonika, 0,93% argona i oko 0,04% ugljen-dioksida.

Mars je poznat kao „Crvena planeta“ zbog oksida gvožđa na njegovoj površini.

Jupiter je najveća planeta Sunčevog sistema i ima masu veću od zbira svih ostalih planeta za oko 2,5 puta.

Saturn je gasni džin čija je prosečna gustina manja od gustine vode.

Uran i Neptun pripadaju grupi ledenih džinova, jer sadrže velike količine vode, amonijaka i metana u obliku leda pod visokim pritiskom.

Planete se dele na unutrašnje (Merkur, Venera, Zemlja, Mars) i spoljašnje (Jupiter, Saturn, Uran, Neptun).

Prosečne temperature na planetama su: Merkur 167°C, Venera 464°C, Zemlja 15°C, Mars −65°C, Jupiter −110°C, Saturn −140°C, Uran −195°C i Neptun −200°C.

Dani i godine na planetama

Godina predstavlja vreme potrebno da planeta obiđe jedan krug oko Sunca. Zemlja obiđe Sunce za 365,2422 dana.

Trajanje godina:
Merkur 88 dana, Venera 224,7 dana, Zemlja 365,24 dana, Mars 687 dana, Jupiter 11,86 godina, Saturn 29,46 godina, Uran 84 godine, Neptun 164,8 godina.

Dan predstavlja vreme obrtanja planete oko svoje ose:
Merkur 58,6 dana, Venera 243 dana, Zemlja 24 časa, Mars 24 časa i 37 minuta, Jupiter 9 časova i 56 minuta, Saturn 10 časova i 33 minuta, Uran 17 časova i 14 minuta, Neptun 16 časova i 6 minuta.

Uslovi za postojanje života na planetama

Osnovni uslovi za život su: biogeni elementi, izvori energije, tečna voda, odgovarajuća atmosfera i stabilni prirodni uslovi. Život, čak i u najjednostavnijem obliku, zahteva vodu, energiju i hemijski pogodne uslove.

Tečna voda je ključni uslov života. Život može postojati u temperaturnom opsegu od oko −15°C do +122°C. Pored vode, važni su i izvori energije, kao i prisustvo elemenata kao što su azot i ugljen-dioksid. Planeta mora biti na odgovarajućoj udaljenosti od svoje zvezde kako bi mogla da održi tečnu vodu na svojoj površini ili u njenoj unutrašnjosti.

PODELITE OVAJ TEKST NA: