|
|
|
 | Saša Vurdelja | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Priča o ženi
Saša Vurdelja
O ženi se danas govori više nego ikada, a čini mi se da je sve manje razumemo. Raspravljamo o njenim pravima, položaju, ravnopravnosti, karijeri i uspesima, a kao da zaboravljamo ono najvažnije – da je žena temelj na kojem počiva porodica, a porodica temelj svakog društva.Kada pomislim na ženu, ne pomislim prvo na funkcije i titule. Setim se svoje majke, bake i svih onih tihih, suptilnih žena koje su vekovima nosile teret života na svojim plećima.Balkanska žena nikada nije bila samo domaćica. Bila je čuvar kuće, vaspitač dece, oslonac mužu, uteha starima i snaga porodice. Dok su muškarci odlazili u ratove, pečalbu i političke borbe, žena je ostajala da sačuva ono bez čega nijedna pobeda nije vredela – dom i potomstvo.Istorija je zapamtila kraljeve, vojskovođe i državnike, ali je retko zapisivala imena žena koje su podizale generacije i čuvale narod u najtežim vremenima. A upravo su one bile nevidljivi stubovi društva. Njihove žrtve nisu stajale u udžbenicima, ali su ostale u karakteru dece koju su odgajale i vrednostima koje su prenosile.Danas živimo u vremenu koje se ponosi napretkom. Žena je izborila pravo na obrazovanje, rad, političko učešće i mogućnost da sama odlučuje o svojoj sudbini. To jeste velika civilizacijska pobeda.Međutim, dok joj govorimo da je slobodna, kao da joj svakog dana dodajemo nove obaveze. Od nje se očekuje da bude uspešna na poslu, brižna majka, pažljiva supruga, oslonac porodici, negovatelj roditelja i podrška svima oko sebe.Nekada je žena bila sputavana različitim zabranama, a danas je često opterećena očekivanjima. Savremeno društvo stvara utisak da joj daje više značaja nego ikada, a istovremeno njene najvažnije uloge sve češće uzima zdravo za gotovo. Kao da se podrazumevaju njena žrtva, njena briga, njena ljubav i njena sposobnost da izdrži više nego što bi iko trebalo da izdrži.Govorimo o pravima žene, a retko govorimo o njenom umoru. Govorimo o njenoj snazi, a retko pitamo koliko je ta snaga košta.Veliki Nikola Tesla predviđao je da će doći vreme u kojem će žena zauzeti mesto koje joj pripada po sposobnostima, inteligenciji i energiji. Verovao je da će njen uticaj na društvo biti sve veći i da će promeniti tok civilizacije. Bio je u pravu.Ali pitanje koje danas ostaje jeste da li smo, pružajući ženi više mogućnosti, sačuvali dovoljno poštovanja prema njenoj prirodnoj ulozi i njenoj potrebi za dostojanstvenim životom.Najveća greška modernog vremena možda je to što čoveka, pa i ženu, sve češće merimo onim što postiže, a sve manje onim što jeste. Žena nije samo zanimanje, funkcija ili broj na bankovnom računu. Ona je prvo naručje koje nas dočeka na ovom svetu, prva uteha, prva ljubav i prvi učitelj života.Nema te tehnologije koja može zameniti majčinu brigu, niti tog društvenog sistema koji može nadomestiti toplinu doma koji žena stvara.Zato pitanje žene nije samo pitanje ravnopravnosti. To je pitanje opstanka porodice i društva. Muškarac može podići kuću, ali žena od nje pravi dom. Muškarac može stvoriti porodicu, ali žena joj daje dušu. U tome nije njena slabost, već njena najveća snaga.Možda je zato došlo vreme da manje govorimo o tome šta žena treba da postane, a više o tome koliko cenimo ono što ona već jeste. Jer kroz čitavu istoriju, od skromnih balkanskih sela do najvećih svetskih gradova, jedno se nije promenilo – iza svakog čoveka, svake porodice i svakog naroda stajala je žena. Tiho, dostojanstveno i često bez priznanja koje je zaslužila.A svet koji zaboravi da poštuje ženu polako zaboravlja da poštuje i sam život.
|
