детаљ слике: КРК Арт дизајн

Прича о жени

Саша Вурдеља

О жени се данас говори више него икада, а чини ми се да је све мање разумемо. Расправљамо о њеним правима, положају, равноправности, каријери и успесима, а као да заборављамо оно најважније – да је жена темељ на којем почива породица, а породица темељ сваког друштва.

Када помислим на жену, не помислим прво на функције и титуле. Сетим се своје мајке, баке и свих оних тихих, суптилних жена које су вековима носиле терет живота на својим плећима.

Балканска жена никада није била само домаћица. Била је чувар куће, васпитач деце, ослонац мужу, утеха старима и снага породице. Док су мушкарци одлазили у ратове, печалбу и политичке борбе, жена је остајала да сачува оно без чега ниједна победа није вредела – дом и потомство.

Историја је запамтила краљеве, војсковође и државнике, али је ретко записивала имена жена које су подизале генерације и чувале народ у најтежим временима. А управо су оне биле невидљиви стубови друштва. Њихове жртве нису стајале у уџбеницима, али су остале у карактеру деце коју су одгајале и вредностима које су преносиле.

Данас живимо у времену које се поноси напретком. Жена је изборила право на образовање, рад, политичко учешће и могућност да сама одлучује о својој судбини. То јесте велика цивилизацијска победа.

Међутим, док јој говоримо да је слободна, као да јој сваког дана додајемо нове обавезе. Од ње се очекује да буде успешна на послу, брижна мајка, пажљива супруга, ослонац породици, неговатељ родитеља и подршка свима око себе.

Некада је жена била спутавана различитим забранама, а данас је често оптерећена очекивањима. Савремено друштво ствара утисак да јој даје више значаја него икада, а истовремено њене најважније улоге све чешће узима здраво за готово. Као да се подразумевају њена жртва, њена брига, њена љубав и њена способност да издржи више него што би ико требало да издржи.

Говоримо о правима жене, а ретко говоримо о њеном умору. Говоримо о њеној снази, а ретко питамо колико је та снага кошта.

Велики Никола Тесла предвиђао је да ће доћи време у којем ће жена заузети место које јој припада по способностима, интелигенцији и енергији. Веровао је да ће њен утицај на друштво бити све већи и да ће променити ток цивилизације. Био је у праву.

Али питање које данас остаје јесте да ли смо, пружајући жени више могућности, сачували довољно поштовања према њеној природној улози и њеној потреби за достојанственим животом.

Највећа грешка модерног времена можда је то што човека, па и жену, све чешће меримо оним што постиже, а све мање оним што јесте. Жена није само занимање, функција или број на банковном рачуну. Она је прво наручје које нас дочека на овом свету, прва утеха, прва љубав и први учитељ живота.

Нема те технологије која може заменити мајчину бригу, нити тог друштвеног система који може надоместити топлину дома који жена ствара.

Зато питање жене није само питање равноправности. То је питање опстанка породице и друштва. Мушкарац може подићи кућу, али жена од ње прави дом. Мушкарац може створити породицу, али жена јој даје душу. У томе није њена слабост, већ њена највећа снага.

Можда је зато дошло време да мање говоримо о томе шта жена треба да постане, а више о томе колико ценимо оно што она већ јесте. Јер кроз читаву историју, од скромних балканских села до највећих светских градова, једно се није променило – иза сваког човека, сваке породице и сваког народа стајала је жена. Тихо, достојанствено и често без признања које је заслужила.

А свет који заборави да поштује жену полако заборавља да поштује и сам живот. 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: