 | Zorica Živanović | |
| |
detalj slike: Pixabay
Ostavljam parče duše na papiru, na platnu.
Sutra kada sa senkama odem u nepovrat,
kroz linije da se prepoznaju,
osete strast i stradanje
U sebi nosim mladost i jesen zlatnu.
Želim da znaju da su i usponi i padanje
samo koraci što vode kroz bure....
Život ume da obraduje a i namuci .
Ostavljam amanet da nikud ne žure!
Trčah brzo s vetrom u kosi,
slobodnog koraka britka
Sva gorda od zanosa i uspeha,
lakonoga vitka.
Noć pojede snove,
uspravne krinove očas smlati.
Zato dišite život sporije,
mir duše nek vas prati.
