 | Зорица Живановић | |
| |
детаљ слике: Pixabay
Остављам парче душе на папиру, на платну.
Сутра када са сенкама одем у неповрат,
кроз линије да се препознају,
осете страст и страдање
У себи носим младост и јесен златну.
Желим да знају да су и успони и падање
само кораци што воде кроз буре....
Живот уме да обрадује а и намуци .
Остављам аманет да никуд не журе!
Трчах брзо с ветром у коси,
слободног корака бритка
Сва горда од заноса и успеха,
лаконога витка.
Ноћ поједе снове,
усправне кринове очас смлати.
Зато дишите живот спорије,
мир душе нек вас прати.
