Mogu te zavesti sve boginje redom
Helanske, rimske, slovenske...
Može te Vesta vezati za skut
Arijadna sve tvoje misli skupiti u čvor,
da me izbriše, poništi.
Može ti Hronos povez staviti na oči
Kirka omamiti sluh,
Ali u najtišem kutku vetra
Čućeš moje srce što šapće
Molitvu za tvoje spokojstvo.
U prodornom pisku galeba
Prpoznaćeš krik moje duše
U koju si jednom zavirio.
U iznenadnom oblaku nad sobom,
Kad najradosniji si,
Videćeš moje suzno lice
Što skriva čežnju tražeći te.
U spasu pred najvećom opsanošću
Osetićeš blagoslov
Izmoljen nemošću mojih usana.
U najtajnijem kutku sebe
Znaćeš da sam tu
I nasmešićeš mi se povremeno
Saučesnički.
U najdubljoj sumnji u sve
Srešćeš moje oči što znaju
Da jednom slomljeni, kao mi,
Nikome više celi ne daju.
