Могу те завести све богиње редом
Хеланске, римске, словенске...
Може те Веста везати за скут
Аријадна све твоје мисли скупити у чвор,
да ме избрише, поништи.
Може ти Хронос повез ставити на очи
Кирка омамити слух,
Али у најтишем кутку ветра
Чућеш моје срце што шапће
Молитву за твоје спокојство.
У продорном писку галеба
Прпознаћеш крик моје душе
У коју си једном завирио.
У изненадном облаку над собом,
Кад најрадоснији си,
Видећеш моје сузно лице
Што скрива чежњу тражећи те.
У спасу пред највећом опсаношћу
Осетићеш благослов
Измољен немошћу мојих усана.
У најтајнијем кутку себе
Знаћеш да сам ту
И насмешићеш ми се повремено
Саучеснички.
У најдубљој сумњи у све
Срешћеш моје очи што знају
Да једном сломљени, као ми,
Никоме више цели не дају.
