Odlazim umorna.
Završi se još jedna parada.
Znam unapred sve.
Nekada sam već bila
ovde i sada.
Iseljavam se iz sebe,
kao daleke hiljadu devetsto i neke
moj kralj i cela država.
Odlaze iz mene i glumac i sveštenik,
seljak i književnik,
mag, doktor i žena.
Postajem geometrijsko telo.
Bez težišta - sena.
Život mi je sanovnik.
Tumači ga praotac leptir,
vodeći na odmorište
gde javori sakriše u lišće:
Nahrani me - gladna sam te.
Napoj me - žedna sam te.
Voli - ne ostavljaj me
Vratiću se...
