Sreća je kad imaš majku,
kad ti neko čita bajku,
kad ti kaže da si lepa
i kada ti tata tepa.
Sreća je i kad si dete,
kad ti snovi nebom lete,
kada sanjaš da si vila
i da imaš prava krila,
kad ti laste ili plovke
sve izleću iz olovke,
a sa njima i slon Buca
uživa kraj jarkog Sunca,
kad cvrkuću vrapčići
i kad pužu pužići,
i žabe u bari
kad su ti drugari;
kad sve radiš naopako
i kažu ti: „Nije tako.“
Ispravljaju, al, im milo
što je ipak po tvom bilo.
Sreća je kad imaš kuću
a na kući čuvarkuću,
kad iz tvoje bujne bašte
daruješ im malo mašte.
Sreća ima više lica,
satkana je od željica
da se vrate ljudi mašti, najlepšoj na svetu bašti.
