Срећа је кад имаш мајку,
кад ти неко чита бајку,
кад ти каже да си лепа
и када ти тата тепа.
Срећа је и кад си дете,
кад ти снови небом лете,
када сањаш да си вила
и да имаш права крила,
кад ти ласте или пловке
све излећу из оловке,
а са њима и слон Буца
ужива крај јарког Сунца,
кад цвркућу врапчићи
и кад пужу пужићи,
и жабе у бари
кад су ти другари;
кад све радиш наопако
и кажу ти: „Није тако.“
Исправљају, ал, им мило
што је ипак по твом било.
Срећа је кад имаш кућу
а на кући чуваркућу,
кад из твоје бујне баште
дарујеш им мало маште.
Срећа има више лица,
саткана је од жељица
да се врате људи машти, најлепшој на свету башти.
