Najveća su ljubav raširene ruke
što k’o krila lete kad ih širi dete.
Od zemlje do neba i više od toga
dete voli mamu, voli tatu svoga.
Između tih krila sve što treba stane,
oboji u roze tužne kišne dane.
Kao dobra vila tu se ljubav svila
i dobrotom svojom svakog prigrlila.
Bezbroj čuda tu je stalo
i ako je dete malo:
radost sveta i planeta,
braca, seka, čaša mleka,
Dunav plavi, Sava mala,
Kalemegdan kada spava,
i Pobednik i Avala,
knez Mihailo, Sveti Sava.
Tu su stali Tesla, Pupin,
srpski vojnik Matić Dragutin
slomljen krčag Petkovića Save.
I Čukur česma: spomen večne slave.
Raširena krila mnoge tajne kriju,
a deca bi rado tajnu da otkriju.
Što je ljubav veća, to su krila šira,
a ljubav, svi znamo, dovodi do mira.
Najveća su ljubav raširene ruke
što k’o krila lete kad ih širi dete.
Tu za dobrog gosta uvek ima mesta,
zato sad požuri, polećemo smesta.
