Највећа су љубав раширене руке
што к’о крила лете кад их шири дете.
Од земље до неба и више од тога
дете воли маму, воли тату свога.
Између тих крила све што треба стане,
обоји у розе тужне кишне дане.
Као добра вила ту се љубав свила
и добротом својом сваког пригрлила.
Безброј чуда ту је стало
и ако је дете мало:
радост света и планета,
браца, сека, чаша млека,
Дунав плави, Сава мала,
Калемегдан када спава,
и Победник и Авала,
кнез Михаило, Свети Сава.
Ту су стали Тесла, Пупин,
српски војник Матић Драгутин
сломљен крчаг Петковића Саве.
И Чукур чесма: спомен вечне славе.
Раширена крила многе тајне крију,
а деца би радо тајну да открију.
Што је љубав већа, то су крила шира,
а љубав, сви знамо, доводи до мира.
Највећа су љубав раширене руке
што к’о крила лете кад их шири дете.
Ту за доброг госта увек има места,
зато сад пожури, полећемо сместа.
