Iz očiju mi je nekada tekla reka,
Molim Vas za šolju toplog mleka.
Imate li da mi udelite koru hleba,
Molim za spas odavde pa do neba.
Mama je mislila da spavam, jecala je.
Za večeru nismo imali sinoć ništa,
Ostatak pice, najbolje sa tržista.
Iz kante je izvadila i imali smo gozbu.
Ukočena, vristala sam od straha,
Pacovi su otvarali ormar i vrata.
Imate li za mene neko staro ćebe,
Moj zarđao krevet me jako grebe.
Ruke su mi bile mekane i nežne,
Sada su tvrde i ružne kao u starca.
Ne zameram što me se grozite,
Nisam htela iskočiti dok vozite.
Moja se lutka skotrljala na put,
Gospodine, za mene više nećete ču.
Bila sam klinceza, tatina princeza,
Sada dobijem siću za malo veštačkog keza.
Gledam Vas kako ste samo lepi,
Prava je šteta sto ste potpuno slepi.
Glas Vam se moj čini poznatim, zar ne?
Čini Vam se da ste ga čuli već pre.
Nikada se nismo sem u snovima sreli,
Ja sam ono kopile što niste hteli.
Sve bih Vam ovo gospodine rekla,
Samo kad bi se prilika stekla.
Dok sam prosila o Vama sam maštala,
I ma koliko puta me ostavili,
Ja sam Vam praštala.
