A mogao si odustati od mene. A nisi.
Mogao si odustati od mene kao što sam ja lajala da odlazim.
A nisam. I nisi.
Jer eto, ja nosim odeću u skladu sa raspoloženjem. Ti to vrlo rado nazivaš cirkusom i vređaš mi ego. Jer eto, ja nisam tipična žena domaćica za kod kuće, nego ti od ranog jutra spremam sendviče filovane filozofijom i pečem kolač sa dve oštrice, pa ti vidi odakle ćeš da kreneš da me obaraš sa argumentima. I čik probaj da ne probaš.
Jer eto, nisam još ni otvorila oči, već sam izgovorila 3799 slova, sa životno (samo meni) važnom porukom. A ti samo pokušavaš da se dovučeš do toaleta, a zatim do kuvala za kafu.
Jer eto, moj humor najviše blista kada mrtva ozbiljna podražavam situacije koje se ni u snu ne mogu zamisliti, i po ko zna koji put me gledaš znajući da samo izvodim neku novu tačku. Opet izgovaraš: "Cirkus."
Jer eto, mene smara shopping i tumaranje po shopping molovima. Volim samo kvalitetne materijale i samo za scenu na koju nisam dugo izašla jer sam postala mama, i žena sa mnogo kilograma, pa ne ide da se toliki novac baci jer eto, želim da se menjam.
Eto, ja nisam od onih koje vise po teretanama, jedu vlakna i žitarice i Chia seme. Ja eto, samo ne jedem meso, pa nekada čovek prosto poželi da me shopping ne smara. Više bismo možda imala para.
Jer eto, ja sam neki tamo idealista, koji sanja neke potpuno utopijske snove. Snove sa najlepšim pejzažima, neviđenom svežinom i fanfarama koje se čuju do druge galaksije.
Jer eto, umem da budem i teška za dušu. Teška do monstruoznosti. Teška, kao da nosim neko đubre u stomaku. Teška, pa vičem, umesto da povratim, da se povratim.
Jer eto, ni ti nisi cvećka. Jer eto, ti se udrveniš i stegneš šake, stisneš usne, ukočiš laktove, ne piješ vodu. Nekada ništa ne pije vodu kod tebe. Pa ja bauljam u tom ništa i tražim te, a ti ćutiš i nećeš da izustiš ni reč. A onda, kao naručeno, ogreje ovo naše Sunce, pa se malo raskraviš i počneš da govoriš poeziju, vino ti poteče iz usta. A ja slušam i gledam i ne verujem jer sve si ono što nisam još stigla ni da poželim i da ne poželim.
I eto, u tome se valjda ogleda tvoja i moja suština. Fali nam tišina, i opušteni pogledi i spušteni gardovi jer nismo rivali niti je ikada trebalo da to i postanemo. Ipak, zasluge delimo i svaka nam čast na tome. Briljirali smo!
Spustila sam ogledalo jer želim da se ogledam u tebi. Želim da te se ne plašim i da te ne tražim. Želim da ne strepiš za moju pristupnost. Želim da uspe ovo naše. Želim ti da osećaš neograničenu ljubav, naklonost Saturna i snagu Jupitera. Želim ti da spoznaš mudrost svetih knjiga i da uživaš u ovom životu sada. Sa mnom. Jer eto, nismo se mi tek tako sve ovo dogovorili. Ima ovde nečeg više.
