А могао си одустати од мене. А ниси.
Могао си одустати од мене као што сам ја лајала да одлазим.
А нисам. И ниси.
Јер ето, ја носим одећу у складу са расположењем. Ти то врло радо називаш циркусом и вређаш ми его. Јер ето, ја нисам типична жена домаћица за код куће, него ти од раног јутра спремам сендвиче филоване филозофијом и печем колач са две оштрице, па ти види одакле ћеш да кренеш да ме обараш са аргументима. И чик пробај да не пробаш.
Јер ето, нисам још ни отворила очи, већ сам изговорила 3799 слова, са животно (само мени) важном поруком. А ти само покушаваш да се довучеш до тоалета, а затим до кувала за кафу.
Јер ето, мој хумор највише блиста када мртва озбиљна подражавам ситуације које се ни у сну не могу замислити, и по ко зна који пут ме гледаш знајући да само изводим неку нову тачку. Опет изговараш: "Циркус."
Јер ето, мене смара схоппинг и тумарање по схоппинг моловима. Волим само квалитетне материјале и само за сцену на коју нисам дуго изашла јер сам постала мама, и жена са много килограма, па не иде да се толики новац баци јер ето, желим да се мењам.
Ето, ја нисам од оних које висе по теретанама, једу влакна и житарице и Цхиа семе. Ја ето, само не једем месо, па некада човек просто пожели да ме схоппинг не смара. Више бисмо можда имала пара.
Јер ето, ја сам неки тамо идеалиста, који сања неке потпуно утопијске снове. Снове са најлепшим пејзажима, невиђеном свежином и фанфарама које се чују до друге галаксије.
Јер ето, умем да будем и тешка за душу. Тешка до монструозности. Тешка, као да носим неко ђубре у стомаку. Тешка, па вичем, уместо да повратим, да се повратим.
Јер ето, ни ти ниси цвећка. Јер ето, ти се удрвениш и стегнеш шаке, стиснеш усне, укочиш лактове, не пијеш воду. Некада ништа не пије воду код тебе. Па ја бауљам у том ништа и тражим те, а ти ћутиш и нећеш да изустиш ни реч. А онда, као наручено, огреје ово наше Сунце, па се мало раскравиш и почнеш да говориш поезију, вино ти потече из уста. А ја слушам и гледам и не верујем јер све си оно што нисам још стигла ни да пожелим и да не пожелим.
И ето, у томе се ваљда огледа твоја и моја суштина. Фали нам тишина, и опуштени погледи и спуштени гардови јер нисмо ривали нити је икада требало да то и постанемо. Ипак, заслуге делимо и свака нам част на томе. Бриљирали смо!
Спустила сам огледало јер желим да се огледам у теби. Желим да те се не плашим и да те не тражим. Желим да не стрепиш за моју приступност. Желим да успе ово наше. Желим ти да осећаш неограничену љубав, наклоност Сатурна и снагу Јупитера. Желим ти да спознаш мудрост светих књига и да уживаш у овом животу сада. Са мном. Јер ето, нисмо се ми тек тако све ово договорили. Има овде нечег више.
