Svaki put kad izbije skandal zbog netačnih podataka u nekoj knjizi, svi se pitaju gde su stručnjaci koji treba da provere tačnost. Međutim, nije utvrđeno čija je obaveza da plati tu dodatnu korekturu.
U vreme kada se na sve strane barata netačnim podacima, kada se štampaju knjige koje ne prenose proverene činjenice i kada se štampaju lažni memoari ili opisuju navodno tačni događaji, čitaoci i dalje veruju dezinformacijama, posebno onim koje se puštaju na internetu.
„Poverenje u tačnost štampanih tekstova izdavači bi trebalo da opravdaju i da se postaraju da ono što štampaju odgovara istini“, zaključak je istraživanja novinara koji su se bavili ovom temom u nedeljnom Njujork tajmsu.
Tokom poslednjih nekoliko godina ispostavilo se da su knjige i članci veoma uglednih autora bile pune grešaka, a među takvim autorima su se našli i Naomi Volf, bivša izvršna urednica Njujork tajmsa, izvršni urednik Džil Ejbrenson, istoričar Džered Dajamond, stručnjak za bihejviorizam i „ekspert za sreću“ Pol Dolan, ugledni novinar Majkl Volf.
Međutim, svi oni su na primedbe čitalaca da su našli dosta greška u njihovim tekstovima odgovorili da bi izdavači trebalo da vode više računa o tačnosti tekstova koje štampaju.
Neki autori pak sami angažuju profesionalne stručnjake za nalaženje grešaka. Mnogi urednici velikih izdavačkih kompanija uveli su rigorozno proveravanje tačnosti podataka pre nego što ih štampaju.
Takvo proveravanje tačnosti podataka oduzima puno vremena i veoma je skupo, a izdavači i u Sjedinjenim Državama jedva sastavljaju kraj s krajem.
Standardni odgovor izdavača kada ih neko upozori da su pogrešili je: „Mi verujemo našim autorima“, navodi novinar Gabrijel Šerman, koji je platio čak dvojicu stručnjaka da provere podatke i brojeve koje je on pominjao u knjizi. Navodno, platio im je 100.000 dolara od avansa koji je dobio za knjigu Najjači glas u sobi 2014. godine.
Šerman od svog honorara platio proveru
Knjiga po kojoj je urađena poznata serija Najjači glas, govori o karijeri kontroverznog urednika Rodžera Ejlsa u kompaniji „Foks njuz". Šermanu je bilo žao što izdavač nije uvideo važnost provere svih podataka, jer, kako je naveo, na taj način su se zaštitili od optužbi.
Izdavači već dugo tvrde da bi proveravanje tačnosti podataka u svakoj knjizi bilo veoma skupo i da odgovornost ide na dušu autora koji dobija autorska prava.
Privatno, izdavači se slažu da bi trebalo da preduzimaju više provera tačnosti u knjigama koje štampaju, pogotovo ako se radi o kontroverznim događajima i ličnostima.
Optužbe da su neki novinski tekstovi puni grešaka odmah se razglase na društvenim mrežama i to je automatski osnova za sudski postupak.
Tačnost tekstova je sada mnogo važnija, jer je sve više knjiga posvećeno nekim osetljivim temama. U periodu od 2014. do 2018. godine prodaja knjiga koje nisu fikcija je porasla za 23 odsto, dok je prodaja knjiga fikcije opala za 10 odsto.
Istovremeno, dokumentarističke knjige se mnogo pažljivije čitaju i čitaoci su odmah spremni da tuže autora i izdavača ako nađu neki pogrešan podatak.
Izvor: Radio-televizija Srbije
