Сваки пут кад избије скандал због нетачних података у некој књизи, сви се питају где су стручњаци који треба да провере тачност. Међутим, није утврђено чија је обавеза да плати ту додатну коректуру.
У време када се на све стране барата нетачним подацима, када се штампају књиге које не преносе проверене чињенице и када се штампају лажни мемоари или описују наводно тачни догађаји, читаоци и даље верују дезинформацијама, посебно оним које се пуштају на интернету.
„Поверење у тачност штампаних текстова издавачи би требало да оправдају и да се постарају да оно што штампају одговара истини“, закључак је истраживања новинара који су се бавили овом темом у недељном Њујорк тајмсу.
Током последњих неколико година испоставило се да су књиге и чланци веома угледних аутора биле пуне грешака, а међу таквим ауторима су се нашли и Наоми Волф, бивша извршна уредница Њујорк тајмса, извршни уредник Џил Ејбренсон, историчар Џеред Дајамонд, стручњак за бихејвиоризам и „експерт за срећу“ Пол Долан, угледни новинар Мајкл Волф.
Међутим, сви они су на примедбе читалаца да су нашли доста грешка у њиховим текстовима одговорили да би издавачи требало да воде више рачуна о тачности текстова које штампају.
Неки аутори пак сами ангажују професионалне стручњаке за налажење грешака. Многи уредници великих издавачких компанија увели су ригорозно проверавање тачности података пре него што их штампају.
Такво проверавање тачности података одузима пуно времена и веома је скупо, а издавачи и у Сједињеним Државама једва састављају крај с крајем.
Стандардни одговор издавача када их неко упозори да су погрешили је: „Ми верујемо нашим ауторима“, наводи новинар Габријел Шерман, који је платио чак двојицу стручњака да провере податке и бројеве које је он помињао у књизи. Наводно, платио им је 100.000 долара од аванса који је добио за књигу Најјачи глас у соби 2014. године.
Шерман од свог хонорара платио проверу
Књига по којој је урађена позната серија Најјачи глас, говори о каријери контроверзног уредника Роџера Ејлса у компанији „Фокс њуз". Шерману је било жао што издавач није увидео важност провере свих података, јер, како је навео, на тај начин су се заштитили од оптужби.
Издавачи већ дуго тврде да би проверавање тачности података у свакој књизи било веома скупо и да одговорност иде на душу аутора који добија ауторска права.
Приватно, издавачи се слажу да би требало да предузимају више провера тачности у књигама које штампају, поготово ако се ради о контроверзним догађајима и личностима.
Оптужбе да су неки новински текстови пуни грешака одмах се разгласе на друштвеним мрежама и то је аутоматски основа за судски поступак.
Тачност текстова је сада много важнија, јер је све више књига посвећено неким осетљивим темама. У периоду од 2014. до 2018. године продаја књига које нису фикција је порасла за 23 одсто, док је продаја књига фикције опала за 10 одсто.
Истовремено, документаристичке књиге се много пажљивије читају и читаоци су одмах спремни да туже аутора и издавача ако нађу неки погрешан податак.
Извор: Радио-телевизија Србије
