Sa breza u našim nedrima
ne duva vetar.
Ne miriše bagrem pod noktom,
iz kolena, ne cveta šljiva,
kad savijem glavu
i prstom te po kosi pozdravim...
Ne kriju se
pod očima pčele,
ne kupam tišine
da bih nas u pesmu obukla.
Kesten ćuti...
Dok pričaš
nemam hrabrosti
u glas da TI siđem
ili te preduhitrim
kad tražiš kutiju za nas.
