Са бреза у нашим недрима
не дува ветар.
Не мирише багрем под ноктом,
из колена, не цвета шљива,
кад савијем главу
и прстом те по коси поздравим...
Не крију се
под очима пчеле,
не купам тишине
да бих нас у песму обукла.
Кестен ћути...
Док причаш
немам храбрости
у глас да ТИ сиђем
или те предухитрим
кад тражиш кутију за нас.
