Mila je ležala na nudi plaži na Adi. Imala je dugu, crnu kosu i najlepši osmeh u Beogradu. Mila nije bila đankoza. Kretala se u istoj ekipi koja se šunjala po „Kolarcu“ i retko odvaljivala od cirke. „Mila, jesi li čula da je Zoran Poker pozitivan?“ Mila je mahnula kosom preko preplanulog tela i rekla:

„Svi su pozitivni!“ Zaboravio sam šta sam hteo da joj kažem i ispario u vidu lastinog repka.

Smrzao sam se od straha. Novine, televizija, podzemlje... svi su pričali o sidi.

Da li je stigla kao Božja kazna, računi na naplatu, ili je pobegla iz neke američke laboratorije?

Tica Tunelka i Vesna Tuberka su bile sendvičare. Uvek su radile zajedno. Imale su zajedničkog dečka, džeparoša Gojka Glistu. One su mu radile zid dok je on radio potplate u autobusima, u treskama. Njima je dodavao novčanike.

Skretale su pažnju putnika krljajući jezike jedna drugoj, mazeći se u šesnaestici punoj bunovnih službenica i radnica sa razmazanom šminkom.

I dok su ovce blejale u dve devojke koje su se mazile, Gojko Glista je radio novčanike.

Znale su da napale mužjake.

Gojko Glista je hodao promenadom zagrljen sa obema. Samo bi ponekad zastao kako bi malim prstom sa dugačkim noktom pročačkao nos. Stasiti Hercegovci, Cnogorci i Ličani koji su tek stigli u Beograd i nisu se usuđivali da krenu nikud sa Terazijskog grebena, ljubomorno su gledali za njim.

Gojko Glista ih je rado ustupao na par sati svojim prijateljima, a i drugima koji su bili spremni da im pljunu lovu.

Vesnu sam znao iz zavičaja. Poslali su je u bjelopoljsku gimnaziju da je odvoje od đanki ekipe. Posle par dana je pukla apoteka i krenula je šema Istanbul – Bijelo Polje – Beograd.

Ona me je upoznala sa Ticom Tunelkom. Tica Tunelka je došla u Beograd kao velika nada svog malog sela u Vojvodini. Upisala je matematiku i svi su od nje očekivali čudo. Zapila se na nekoj žurci, mučili su je ljubavni jadi, i tu je upoznala Tuberku. Ona je prvi put ubola. „Skinula đanu“ – kako se tad govorilo za onog ko te navukao na fiks.

Pisao sam „Adamovu glavu“, moj prvi roman o „sceni“ u Beogradu, i rado slušao njihove priče. Kad se urokaju pričali su mi sve šta se dešavalo u gradu. Koristile su iste igle, ali su valjale i bulju Gojka Gliste matorim homosima. Upadale su na sve žurke i svakog su poznavale. Plašile su se jedino Bora i Mileta sa sedmog odeljenja. To je tad bilo odeljenje za borbu protiv narkomanije, na čijem je čelu bio Marko Nicović.

Ali Gojko Glista je jednom krenuo na džep bez zida (njih dve su bile zauzete nekim svojim pacijentom ) i pao. Kao višestruki povratnik, dobio je punu meru. A tamo su ga čekale „sestre“.

Od tada su ordinirale u Lotos baru. Uvele su me u bar bez problema.

Postradao je te noći debelguzi samoupravni organ iz provincije, koji je bio na seminaru u Beogradu.

Ujutru smo se našli na doručku u „Kolarcu“.

Bile su već urađene i hranile su jedna drugu komadićima rolovane džigerice. Naručili su mi moje omiljeno piće – kilo belog i kilo kisele.

Prošle su godine. Iz Kolarca sam se preselio u Lipu, Šumatovac. Grmeč. Među bratiju književnu i novinarsku.

Jedne noći skotrljao sam se niz Kameničku prema štajgi. Opet me neka gazdarica izbacila iz stana zbog propijene kirije. Opet nisam imao gde da noćim.

U polumraku sam prepoznao siluete na klupi u parku kraj Ekonomskog. Kraj štajge. Bile su to Tuberka i Tunelka. Čekale su mušterije. Belokapiće i bauštelce iz građevinskih preduzeća. Pijance. Zagoreliće.„Otkad su nas provalili da smo pozitivne, ne puštaju nas više u „Lotiku“. Gajba nam je tu, možeš da odsoviš dok neko ne naleti. Ajde, ne boj se. Priča-priča-pričice... Spavaj slobodno. Toplo je.“

Njihova štekara se nalazila u napuštenom vagonu na štajgi. Ciganin koji im je uzimao kintu doveo je sa ulične rasveste

struju. Gorela je grejalica.

Na patosu su bila bačena dva prljava jogi dušeka i prljavi jorgani preko njih. Na zidu posteri Dženiske i Morisona. I taranzistor podešen na Studio Be.

Po patosu pikavci, upotrebljeni prezervativi, okrvavljeni špricevi, prljavi donji veš...

Pri prigušenom svetlu delovale su kao sablasti. Izmršavele, žute. Masne kose.

Ali, bio sam pijan. I bilo mi je hladno. Nisam imao kud. Uvukao sam se pod jorgan i zaspao.

PODELITE OVAJ TEKST NA: