Mislim
da sam zagrlio
nebo
da sam poljubio
oblak
a samo mi obasjala
dan
u ponoć
svojim osmehom
***
Ti
što si mi
zarobila dah
u kosi
zauzdala pogled
na grudima
zaključala dodir
na bedrima
orobila me svog
svezavši me telom
kao bukagijama
održavaš me
u životu
poljupcima
***
Daruješ osmeh
ukradeš sve
iskradeš se
u noć tiho
ostavljajući pustoš
bez mesečine
nedajući nadu
da pronađem
put za sutra
***
Oblaci
iznad mene
gužvaju nebo
formirajući
tvoj lik
sa glavom
visoko podignutom
šetamo zajedno
dok ti poklanjam
buket od zvezda
tek uzbranih
miris podseća
na nas
***
U nedostatku
tvog pogleda
hvatam
zrak sunca
u nedostatku
tvog uzdaha
jurim
vetar sa juga
u nedostatku
tvog dodira
milujem se
laticama
ali uzalud
ništa ne može
da te nadomesti
nedostaješ mi
