Мислим
да сам загрлио
небо
да сам пољубио
облак
а само ми обасјала
дан
у поноћ
својим осмехом
***
Ти
што си ми
заробила дах
у коси
зауздала поглед
на грудима
закључала додир
на бедрима
оробила ме свог
свезавши ме телом
као букагијама
одржаваш ме
у животу
пољупцима
***
Дарујеш осмех
украдеш све
искрадеш се
у ноћ тихо
остављајући пустош
без месечине
недајући наду
да пронађем
пут за сутра
***
Облаци
изнад мене
гужвају небо
формирајући
твој лик
са главом
високо подигнутом
шетамо заједно
док ти поклањам
букет од звезда
тек узбраних
мирис подсећа
на нас
***
У недостатку
твог погледа
хватам
зрак сунца
у недостатку
твог уздаха
јурим
ветар са југа
у недостатку
твог додира
милујем се
латицама
али узалуд
ништа не може
да те надомести
недостајеш ми
