Opraštam neugaženom snegu
od tvoje do moje kuće
Čamcu kod Larise
zaljuljanom tvojim mislima
Ribama što se gole kupaju
u izgubljenim ogledalima
Moru što potapa
sećanje na mene
Kafi što zavodi
tvoj jezik
Pesku što ti prodaje mekoću
Prostranstvu što te laže
da je šire od mene
Orahovači što ti ne kaže
nijednom
ali baš nijednom
kad te u kuhinji vidi
da me potražiš
Al' ne opraštam
i nikad neću proleću
ako te ne probudi
na mom jastuku!
