Diskretni, suptilni, decentni i delikatni – kakvi su, inače, Česi, te osobine manifestuju i u aforizmu.
Klone se uzvišenih i sholastičkih, idealističkih, filozofskih i religijskih promišljanja i govore o mikrokosmosu u kojem se vrti pojedinac. Zemlja po kojoj hodaju bliža im je od zvezdanog neba, a humorno viđenje sveta od moralnog zakona u njima.
Više volim narode koji su zbir „ja“ nego pojedince iz naroda koji su deo „mi“, misao je Stanislava Ježija Leca koja je tako bliska i njegovim češkim kolegama. Njihove jezičke minijature razlikuju se od filozofskih iskaza po umetničkoj dvosmislenosti, pa i višeznačnosti.
Provokativnost i subverzivnost su, takođe, odlike kritički intoniranih aforizama, koje je Lubomir Brožek s pravom nazvao šibicom u džepu Herostrata.
Savremeni češki aforizmi su dijalektička igra između fragmenata i celine i najčešće govore o čoveku kao deliću društva.
Zato se bave njegovim svakodnevnim, običnim interesovanjima i problemima – u braku (Brak je suviše ozbiljna stvar da bi se mogao prepustiti samo supružnicima, Vaclav Dušek), porodici (Porodični krug često ima oblik trougla, Jirži Žaček), na poslu (Kad bi rad bio zabava, prodavale bi se ulaznice za posao, Vaclav Vojaček)… Politika i ideologija u drugom su planu i predstavljaju kulise za drame koje se odigravaju u duši čoveka ili na kućnoj pozornici.
Aforističari se fokusiraju na čovekovu potrebu da opstane i preživi nevolje, da pobedi domišljatošću, moralnim stavom i intelektualnom superiornošću.
Češki aforizam je uputstvo za preživljavanje, recept za ozdravljenje, replika na uvrede, parola za prolaz dalje, molitva za pomoć, šifra za otvaranje gvozdenih vrata. Prema jednoj visprenoj opservaciji, humor je jedini dostojanstven način da budete tužni. Aforizam je smešna misao, ali samo dok je ne razumemo, nadovezuje se Patricije Holečkova.
Aforizam čeških autora snažno se prožima s drugim književnim žanrovima i granama umetnosti – pozorištem (Po pozorišnim shvatanjima, ako je predstava brzo sišla sa scene, to je zato što je neuspela i nikome se ne sviđa, a ako je imala mnogo izvođenja, to je zato što je vodvilj i ugađa niskim ukusima, Karel Čapek), muzikom (Muzika je slika koju čovek gleda ušima, Vlasta Burjan), filmom (Pohabana kopija, šablonske akcije, dosadni likovi; ukratko, u tom filmu vidiš život kakav jeste, Gabrijel Laub), slikarstvom (San svakog slikara je da njegovo umetničko delo bude odštampano na novčanicama i da dobije što veći broj autorskih primeraka, Eugen Brikcijus).
„Ništa kao njegovo veličanstvo humor ne može da izrazi svu lepotu, jedinstvenost i vedrinu ljudskog duha, svu njegovu prefinjenost i suptilnost kojom zadire između redova dosadnog i suvoparnog smisla i logike ovog našeg, prolaznog ovozemaljskog života, prepunog činjenica i takozvanih koristi“, rekao je Jirži Mencl. To je najlepši poziv za čitanje antologije češkog aforizma Knedla u grlu (Srpska reč, Beograd 2020), u čijoj osnovi je Njegovo veličanstvo humor.
16. maja 2020, dnevni list Danas
