Дискретни, суптилни, децентни и деликатни – какви су, иначе, Чеси, те особине манифестују и у афоризму.
Клоне се узвишених и схоластичких, идеалистичких, филозофских и религијских промишљања и говоре о микрокосмосу у којем се врти појединац. Земља по којој ходају ближа им је од звезданог неба, а хуморно виђење света од моралног закона у њима.
Више волим народе који су збир „ја“ него појединце из народа који су део „ми“, мисао је Станислава Јежија Леца која је тако блиска и његовим чешким колегама. Њихове језичке минијатуре разликују се од филозофских исказа по уметничкој двосмислености, па и вишезначности.
Провокативност и субверзивност су, такође, одлике критички интонираних афоризама, које је Лубомир Брожек с правом назвао шибицом у џепу Херострата.
Савремени чешки афоризми су дијалектичка игра између фрагмената и целине и најчешће говоре о човеку као делићу друштва.
Зато се баве његовим свакодневним, обичним интересовањима и проблемима – у браку (Брак је сувише озбиљна ствар да би се могао препустити само супружницима, Вацлав Душек), породици (Породични круг често има облик троугла, Јиржи Жачек), на послу (Кад би рад био забава, продавале би се улазнице за посао, Вацлав Војачек)… Политика и идеологија у другом су плану и представљају кулисе за драме које се одигравају у души човека или на кућној позорници.
Афористичари се фокусирају на човекову потребу да опстане и преживи невоље, да победи домишљатошћу, моралним ставом и интелектуалном супериорношћу.
Чешки афоризам је упутство за преживљавање, рецепт за оздрављење, реплика на увреде, парола за пролаз даље, молитва за помоћ, шифра за отварање гвоздених врата. Према једној виспреној опсервацији, хумор је једини достојанствен начин да будете тужни. Афоризам је смешна мисао, али само док је не разумемо, надовезује се Патриције Холечкова.
Афоризам чешких аутора снажно се прожима с другим књижевним жанровима и гранама уметности – позориштем (По позоришним схватањима, ако је представа брзо сишла са сцене, то је зато што је неуспела и никоме се не свиђа, а ако је имала много извођења, то је зато што је водвиљ и угађа ниским укусима, Карел Чапек), музиком (Музика је слика коју човек гледа ушима, Власта Бурјан), филмом (Похабана копија, шаблонске акције, досадни ликови; укратко, у том филму видиш живот какав јесте, Габријел Лауб), сликарством (Сан сваког сликара је да његово уметничко дело буде одштампано на новчаницама и да добије што већи број ауторских примерака, Еуген Брикцијус).
„Ништа као његово величанство хумор не може да изрази сву лепоту, јединственост и ведрину људског духа, сву његову префињеност и суптилност којом задире између редова досадног и сувопарног смисла и логике овог нашег, пролазног овоземаљског живота, препуног чињеница и такозваних користи“, рекао је Јиржи Менцл. То је најлепши позив за читање антологије чешког афоризма Кнедла у грлу (Српска реч, Београд 2020), у чијој основи је Његово величанство хумор.
16. маја 2020, дневни лист Данас
