ISIHAST
– Ovo je telo moje, ovo je moj bol, ovo sam ja, čovek...
– Gospode... Isuse... Hriste... sine... božiji... pomiluj... mene... grešnog.
– izgovarao je molitvu kroz šapat.
Posle svake reči zastajao je i zadržavao dah.
Ponavljao je reči molitve u ritmu,
pri izdisaju,
svaki put pomerajući kuglicu suvog ploda na brojanici.
Gubio je osećaj da visi u mreži na vrhu strme stene.
Iznenada, ugleda svetlo, prvo iznad glave, a zatim i u sebi.
Zablista jako.
Veliki beli prasak prosvetli sve...
Sijali su Meteori.
To je isto ono svetlo koje su Hristovi učenici videli na Gori...
svetlo preobražaja...
