Čamim na stanici,
ne znam čega,
i čekam,
ne znam šta.
Nailazi nešto,
i opet ne znam,
da li je to nešto,
nešto posebno,
ili je tek bilo šta?
Konačno shvatam:
to nešto,
što je prolazilo pored mene,
bio je moj život;
i on bi zaista bio,
nešto posebno,
da ga nisam pročamio,
na stanici,
ne znam čega,
čekajući,
ne znam šta!
