Чамим на станици,
не знам чега,
и чекам,
не знам шта.
Наилази нешто,
и опет не знам,
да ли је то нешто,
нешто посебно,
или је тек било шта?
Коначно схватам:
то нешто,
што је пролазило поред мене,
био је мој живот;
и он би заиста био,
нешто посебно,
да га нисам прочамио,
на станици,
не знам чега,
чекајући,
не знам шта!
