Mesto u kojem živi neko koga si voleo
nalazi se uvek blizu autoputa ka jutru
sve više padaju zavese na teatrima očiju
san ti otima volan poput dosadnog deteta
a piće koje si popio hoće nazad zbog očajnog enterijera tvoje duše
ali ti ipak ne staneš kraj tog fenjera na drumu
i uvek rešiš da je bolje izdržati još malo i stići kući
da ne izgubiš dan
i ne zaustaviš se u mestu u kojem živi neko koga si voleo
Mesto u kojem živi neko koga si voleo
je jedno od onih u kojem vreme ne prolazi
i dalje stoje one iste rupe na putevima
koje niko nije hteo da popravi jer su grudi dama u autobusu
zbog njih tako lepo poskakivale
baka Marica i dalje sedi na tremu i plete džempere za unuka iz Australije
a njen narandžasti debeli mačak mrda lenjo brkovima i gleda sve nas ljude pametno, kao da je sve shvatio
sve je baš onako kakvim si ga nekad ostavio
to mesto u kojem živi neko koga si nekad voleo
tu deca i dalje jašu drvene konjiće
nikad ona ne bi poželela novi ajfon
poštari tamo ne bi nikada zamenili bicikl kolima
i nikada se ona ne bi udala
Mesto u kojem živi neko koga si nekada voleo
je tvoj rezervni zavičaj
zavičaj koji nikad ne posećuješ
jer negde duboko u svojim grudima ti želiš da veruješ
da ako se tamo budeš vratio srešćeš sebe
mladog i naivnog, iskrenog i neukaljanog bekorisnim istinama ovoga sveta
videćeš veliku veštu na malom trgu
ljude rumene od vina i uobičajenih batina plaćenih fiskalnom kasom
muziku koja falšira jer svira po ritmu tvog uznemirenog srca
videćeš nju u beloj haljini kako pleše pred tobom
i ne primećuje kapi kiše
a u svakoj od kapi je duša Pikasa, Dalija i Renoara
i svaki od njih ocrtava njeno telo nevidljivim kičicama
Podižeš glavu sa volana
udaraš sebi šamar
uzimaš vazduh kroz cigaretu
i gaziš papučicu gasa
dok pod njome cvrče u bolu svi snovi tvoga detinjstva
i ideš dalje
i ovaj put
Mesto u kojem živi ona koju si nekada voleo
nije tvoj zavičaj
zavičaj je mesto iz kojeg odeš
a u ovom mestu ti i dalje živiš
Zauvek
