Место у којем живи неко кога си волео
налази се увек близу аутопута ка јутру
све више падају завесе на театрима очију
сан ти отима волан попут досадног детета
а пиће које си попио хоће назад због очајног ентеријера твоје душе
али ти ипак не станеш крај тог фењера на друму
и увек решиш да је боље издржати још мало и стићи кући
да не изгубиш дан
и не зауставиш се у месту у којем живи неко кога си волео
Место у којем живи неко кога си волео
је једно од оних у којем време не пролази
и даље стоје оне исте рупе на путевима
које нико није хтео да поправи јер су груди дама у аутобусу
због њих тако лепо поскакивале
бака Марица и даље седи на трему и плете џемпере за унука из Аустралије
а њен наранџасти дебели мачак мрда лењо брковима и гледа све нас људе паметно, као да је све схватио
све је баш онако каквим си га некад оставио
то место у којем живи неко кога си некад волео
ту деца и даље јашу дрвене коњиће
никад она не би пожелела нови ајфон
поштари тамо не би никада заменили бицикл колима
и никада се она не би удала
Место у којем живи неко кога си некада волео
је твој резервни завичај
завичај који никад не посећујеш
јер негде дубоко у својим грудима ти желиш да верујеш
да ако се тамо будеш вратио срешћеш себе
младог и наивног, искреног и неукаљаног бекорисним истинама овога света
видећеш велику вешту на малом тргу
људе румене од вина и уобичајених батина плаћених фискалном касом
музику која фалшира јер свира по ритму твог узнемиреног срца
видећеш њу у белој хаљини како плеше пред тобом
и не примећује капи кише
а у свакој од капи је душа Пикаса, Далија и Реноара
и сваки од њих оцртава њено тело невидљивим кичицама
Подижеш главу са волана
удараш себи шамар
узимаш ваздух кроз цигарету
и газиш папучицу гаса
док под њоме цврче у болу сви снови твога детињства
и идеш даље
и овај пут
Место у којем живи она коју си некада волео
није твој завичај
завичај је место из којег одеш
а у овом месту ти и даље живиш
Заувек
