Cigani ne znaju tu tvoju pesmu
Mesec im note još nije dao
Vetar je nije ukrotio besnu
Još uvek je nisam isplakao
Bosonoga plešeš usred fontane
Ovaj grad gori da bude tvoj rob
Ti primaš na grudi tek rođene dane
a uveče ih kao starce spuštaš u grob
Sa oblacima ti igraš dodole
Zupčanik Sunca se okreće tiše
Šakama tvojim nikad ne odole
Pa svaka kap ujutru na tebe miriše
Tvoja je postelja bašta i pepeo
iz nje ja izničem od sveta krišom
od tvoga sam Sunca davno oslepeo
sad mi ostaju samo jutra sa kišom
Kad prsne zora oči mi mokre
Da si nestala ne pričam nikom
Do tvoga bih zrna suzom da doprem
Poklopljen svojim peščanikom
Nađem ti kosu u ćirilici
Ti uvojci crni sada su slova
Kao da klizim po tvojoj vilici
Dok ljubim golubove bele sa krova
I letnje kiše po dečaku smelom
Samo su suze sa tvoga lica
I zelena jelka sva u belom
Tvoja je snežna venčanica
Osušila si sve moje kiše
okovan trnem u svome semenu
čitav dan pijem, a noću pišem
pitaš kad živim?
– U međuvremenu
Uzalud čekaš tu svoju pesmu
Prometej tu vatru još nije krao
Sva pera anđela još su na mestu
Još uvek te nisam poljupcem klao
