O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


ŽIVOT I STRADANJE JAPAJLA GREŠNOG

Nebojša Jevrić
detalj slike: pixabay.com wir_sind_klain

      ŽIVOT I STRADANIJE JAPAJLA GREŠNOG

 

Prije sto i kusur godina iz Limske doline su, bježeći od zuluma Adalj-age Beranskoga, koji je htio da napravi harem muške đece, utekli hristijani niz rijeku. Nijesu se zaustavili do Drine. Tu su napravili selo.

         Bili su dobri graničari. Ženili se i udavali među sobom nijesu.

         U tom selu se rodio Japajlo. Čudila se rodbina i prijetelji na kog se umetnuo. Biće na ujčevinu.

         Sjedio je pred prodavnicom i povazdan pio pivo i držao banku.

         „Ja mislim da će Kina ratit sa Amerikom... Ja mislim da će grad udarit o svetom Iliji...“

         Ako bi ko šta progovorio, uskakao je sa pričom koja je uvijek isto počinjala: „Ja mislim“, „ Ja oprasio krmaču“, „Ja sam uzoro“, „Ja sam posijo“, „Ja imam trešnju koja prva zrijeva“, „Ja i moja goveda“...

         Ja pa ja. Tako mu se i zapatio nadimak Japajlo... Nikad se saznalo nije ko ga je smislio, ali mu se tako zalijepio da mu više ni imena ni prezimena niko znao nije.

          Kad krenuše maline, zasadio je po imanja. Trefila se dobra godina i Japajlo je uzeo velike pare. Odlučio je da otvori prodavnicu. Ali, ne u selu, već u predgrađu varošice.

          Dobro mu je radila prodavnica.

         Stotinu je očiju imao da neko ne bi šta klepio. Po svu noć je zbirao pazare.

         Zapala je za oko njegova prodavnica Tihim Vlasnicima.

         Mogle bi se kakve pare preko njega preprati.

         Predložiše mu da mu pomognu da otvori još nekolike radnje, a oni da nabave robu u veleprodaji. Nije se mnogo mislio.

         I krenu posao. Svakoga jutra dolazi vozač po njega. Šeta se Japajlo kroz varoš. A nevičan kaldrmi. Druga je to gramatika.

         Kako koga sretne, tako počne o svemu što je stekao da priča.

         Zapustio trbuh. Drugi mu zemlju radi. Na prsluku zlatni lanac i na njemu sat. Zlatan. U Petrogradu nabavljen.

         Gospodin je bio Japajlo. Nije mu se dalo da oko vrata kajlu nosi, pa je sat na nju nakačio. Kao što su nekad gazde nosile.

         Tek se tad više od njega živjeti nije moglo. „Ja stvorio, ja napravio, ja stekao...“

         Poče da ide na muziku... Da kiti pjevaljku parama... Naručuje pjesmu za pjesmom.

         A imao je jednu tajnu Japajlo, koju niko znao nije.

          Pisao je pjesme. Iako su ga u sedmom razredu iz škole izvadili. Da pomaže po imanju. Goveda da javi. Pisao je u svesci na kocke i tu je svesku za gredom čuvao. Nosio je sa sobom tranzistor i povazdan slušao Radio Šabac. Sanjao da se jednoga dana i njegove pjesme sa talasa radija čuju. O livadi i jaganjcima. O beharu, i o Drini.

          Donio je svesku i povjerio se kafanskoj pjevačici rodom iz Banjaluke, a ona harmonikašu.

          Pade dogovor i čvrasta obećanja. Snimaće se u Banjaluci. I disk, i spot. U najboljem studiju. Njih dvoje sve znaju. Kompozitor iz Šapca da se uzme. Ona će da pjeva. Harmonikaš poznaje sve na Radio Šapcu i na BN televiziji. Treba podmazati, da bude hit. Na intrnet da se baci. Da slušaju širom svijeta. Gdje god Srba ima. Tekstovi su genijalni.

          Samo, sve ima svoju cijenu...

          Nije bitna cijena.

          Ima Japajlo para. U slamarici. Uštedjelo se nešto. Uštrbnulo.

           Japajalo sjutra uveče donese živu lovu.

           U kuhinji pjevačica i harmonikaš broje pare. Potpisaše i ugovor.    Potpisa Japajlo da im daje pravo korišćenja i javnog emitovanja svojih stihova. Mora zbog SOKOJ-a.

           Kako primiše pare i opet muzika krenu, pjevačica sjede Japajlu u krilo. Poče nešto oko šlica da se batrga...

           Pred fajront, pun sebe, pokači se Japajlo, koji je već svima dosadio, sa čamdžijama Zeke Buljubaše... A oni životu na granici i kaldrmi vični... Gradski momci...  Poče sve da ih proziva.

             Čamdžije se samo smješkaju i niko Japajlu ne odgovara.

             Ujutru ga zovu Tihi Vlasnici. Na razgovor. U sedam da bude tu.

             Znoji se i čeka. Kad se ona momčad od sinoć pojaviše. Eto i Tihih Vlasnika.

             Krenu priča. Nudi Japajlo pare, izvinjava se.

              Jok. Pare neće. Izvinjenje neće.

              Hoće da zaboravi, kad ga neko sledeći put istuče, ko ga je tukao.

             Stislo Japajla u prsi.

             A i Tihi Vlasnici ga mrko gledaju.

            „Hoćeš li, o Japajlo, da ti radnje pozatvaramo?! Od sjutra nema šofera, ni kola. Ovo ti je poslednja opomena. Ništa ti nemaš. Razumiješ li, bre! Uzećemo ti i ono što si imao.“  

             Od tada nema Japajla po kafanama čaršijskim.

             Sa prvim mrakom stigne biciklom u selo.

         „To je zbog zdravlja“, kaže ako ga ko priupita.

         Od para i orkestra ni traga. Rasformiran. Pjevaljka i harmonikaš po Kanadi tezgare.

         Poče da se topi i žuti.

         U jesen zanemože.

         I ne ustade više iz postelje. Grešni Japajlo, rab Božji!




PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"