О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ЖИВОТ И СТРАДАЊЕ ЈАПАЈЛА ГРЕШНОГ

Небојша Јеврић
детаљ слике: pixabay.com wir_sind_klain

      ЖИВОТ И СТРАДАНИЈЕ ЈАПАЈЛА ГРЕШНОГ

 

Прије сто и кусур година из Лимске долине су, бјежећи од зулума Адаљ-аге Беранскога, који је хтио да направи харем мушке ђеце, утекли христијани низ ријеку. Нијесу се зауставили до Дрине. Ту су направили село.

         Били су добри граничари. Женили се и удавали међу собом нијесу.

         У том селу се родио Јапајло. Чудила се родбина и пријетељи на ког се уметнуо. Биће на ујчевину.

         Сједио је пред продавницом и поваздан пио пиво и држао банку.

         „Ја мислим да ће Кина ратит са Америком... Ја мислим да ће град ударит о светом Илији...“

         Ако би ко шта проговорио, ускакао је са причом која је увијек исто почињала: „Ја мислим“, „ Ја опрасио крмачу“, „Ја сам узоро“, „Ја сам посијо“, „Ја имам трешњу која прва зријева“, „Ја и моја говеда“...

         Ја па ја. Тако му се и запатио надимак Јапајло... Никад се сазнало није ко га је смислио, али му се тако залијепио да му више ни имена ни презимена нико знао није.

          Кад кренуше малине, засадио је по имања. Трефила се добра година и Јапајло је узео велике паре. Одлучио је да отвори продавницу. Али, не у селу, већ у предграђу варошице.

          Добро му је радила продавница.

         Стотину је очију имао да неко не би шта клепио. По сву ноћ је збирао пазаре.

         Запала је за око његова продавница Тихим Власницима.

         Могле би се какве паре преко њега препрати.

         Предложише му да му помогну да отвори још неколике радње, а они да набаве робу у велепродаји. Није се много мислио.

         И крену посао. Свакога јутра долази возач по њега. Шета се Јапајло кроз варош. А невичан калдрми. Друга је то граматика.

         Како кога сретне, тако почне о свему што је стекао да прича.

         Запустио трбух. Други му земљу ради. На прслуку златни ланац и на њему сат. Златан. У Петрограду набављен.

         Господин је био Јапајло. Није му се дало да око врата кајлу носи, па је сат на њу накачио. Као што су некад газде носиле.

         Тек се тад више од њега живјети није могло. „Ја створио, ја направио, ја стекао...“

         Поче да иде на музику... Да кити пјеваљку парама... Наручује пјесму за пјесмом.

         А имао је једну тајну Јапајло, коју нико знао није.

          Писао је пјесме. Иако су га у седмом разреду из школе извадили. Да помаже по имању. Говеда да јави. Писао је у свесци на коцке и ту је свеску за гредом чувао. Носио је са собом транзистор и поваздан слушао Радио Шабац. Сањао да се једнога дана и његове пјесме са таласа радија чују. О ливади и јагањцима. О бехару, и о Дрини.

          Донио је свеску и повјерио се кафанској пјевачици родом из Бањалуке, а она хармоникашу.

          Паде договор и чвраста обећања. Снимаће се у Бањалуци. И диск, и спот. У најбољем студију. Њих двоје све знају. Композитор из Шапца да се узме. Она ће да пјева. Хармоникаш познаје све на Радио Шапцу и на БН телевизији. Треба подмазати, да буде хит. На интрнет да се баци. Да слушају широм свијета. Гдје год Срба има. Текстови су генијални.

          Само, све има своју цијену...

          Није битна цијена.

          Има Јапајло пара. У сламарици. Уштедјело се нешто. Уштрбнуло.

           Јапајало сјутра увече донесе живу лову.

           У кухињи пјевачица и хармоникаш броје паре. Потписаше и уговор.    Потписа Јапајло да им даје право коришћења и јавног емитовања својих стихова. Мора због СОКОЈ-а.

           Како примише паре и опет музика крену, пјевачица сједе Јапајлу у крило. Поче нешто око шлица да се батрга...

           Пред фајронт, пун себе, покачи се Јапајло, који је већ свима досадио, са чамџијама Зеке Буљубаше... А они животу на граници и калдрми вични... Градски момци...  Поче све да их прозива.

             Чамџије се само смјешкају и нико Јапајлу не одговара.

             Ујутру га зову Тихи Власници. На разговор. У седам да буде ту.

             Зноји се и чека. Кад се она момчад од синоћ појавише. Ето и Тихих Власника.

             Крену прича. Нуди Јапајло паре, извињава се.

              Јок. Паре неће. Извињење неће.

              Хоће да заборави, кад га неко следећи пут истуче, ко га је тукао.

             Стисло Јапајла у прси.

             А и Тихи Власници га мрко гледају.

            „Хоћеш ли, о Јапајло, да ти радње позатварамо?! Од сјутра нема шофера, ни кола. Ово ти је последња опомена. Ништа ти немаш. Разумијеш ли, бре! Узећемо ти и оно што си имао.“  

             Од тада нема Јапајла по кафанама чаршијским.

             Са првим мраком стигне бициклом у село.

         „То је због здравља“, каже ако га ко приупита.

         Од пара и оркестра ни трага. Расформиран. Пјеваљка и хармоникаш по Канади тезгаре.

         Поче да се топи и жути.

         У јесен занеможе.

         И не устаде више из постеље. Грешни Јапајло, раб Божји!




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"