Nad bulevarom Šan-z-Elize (Champs Élysées)
Kad sunce zadrema plavež
I učička svice na platnu od noći
znaj da sam ti posvetio nebo.
Sve oči sveta uprete u zvezde
Ne vide kako namiguješ
kišom meteora
bukteći besmisleno
kao Notr Dam.
Ti znaš i ja znam,
zašto ponoć
Ima ukus
proleća i krvi.
(S)kidane s usana,
sve bezimene galaksije
nose tvoje ime.
Kao kad bič robu iz Lujzijane
utisne sazvežđe na leđima,
ne zaboravi sobu veću od grada
u kojoj kad trepneš
svemir porodi sebi pluća.
Jer ono što
u meni preskače
i neočekivano gori
podseća na prašumu,
bez koje ne mogu da dišem
a u kojoj sam bolno nesaglediv
Tobom.
