Над булеваром Шан-з-Елизе (Champs Élysées)
Kад сунце задрема плавеж
И учичка свице на платну од ноћи
знај да сам ти посветио небо.
Све очи света упрете у звезде
Не виде како намигујеш
кишом метеора
буктећи бесмислено
као Нотр Дам.
Ти знаш и ја знам,
зашто поноћ
Има укус
пролећа и крви.
(С)кидане с усана,
све безимене галаксије
носе твоје име.
Kао кад бич робу из Лујзијане
утисне сазвежђе на леђима,
не заборави собу већу од града
у којој кад трепнеш
свемир породи себи плућа.
Јер оно што
у мени прескаче
и неочекивано гори
подсећа на прашуму,
без које не могу да дишем
а у којој сам болно несагледив
Тобом.
