Oprosti mi … Bože
Šta sam sada kriva Bože,
Pa sanjam crvotočne daske da padaju po meni
I mračne jame,
Znam da ne mogu preko dok nema mosta,
Samo te molim,
Budi blag i daj mi vjetra i malo morske soli na usni,
(suza nemama, a i nisu baš slane)
Krova kuće kraj, odrinu, fontanu,
Žute cvijetove da vidim kako cvjetaju
Biće dosta… sad znam.
I neću tražiti ništa više,
Ostavio sam jastučnice crvene boje
I oči od straha izmjenjene
Pod jastuk,
Pamtiću smijeh, bilo je,
Dolaske,
Ruke od sviler
Svitanja i ptice što ne pjevaju neg’ romore
Dok mi se čini da budan sanjam kiše.
Šta sam sad kriv Bože?
Evo neću te pitati više,
Samo da znaš
Naučio sam od zid-bijele
Da vidim druge boje
I to nije od igre kontra boja,
Sad znam…
Ranije sam možda malo bio daltonista
Sad vidim sve što je od tebe!
I soba se ne osjeti na dezinfekciju, mokraću i krv,
Naučio sam da ne budem tu…
Zasadiću borove, topole, čemprese i jedan jablan,
Samo da me sačeka put, samo da me dočeka drum…
