 | Maja Herman Sekulić | |
| |
detalj slike: Sisyphus K.
Sizifova kći
Ja, Sizifova kći
Kćerludog revolucionara
Idealiste
Mučenika
Genija
Buntovnika
Šarmera
Koji je voleo
Novu literaturu
Krležu pitao gde se uputio
Jeo kod «Dva ribara»
Velikog čoveka koji je
Spoznao veličinu
Od kada se rodio
I nije se nje bojao
U državi
U zemlji
Koju toliko mrzimo
U toj državi
Koja mi je uzela oca
Kada nisam imala ni četiri
Meseca
Bacila ga na stene
Daleko, daleko od mene
Naterala ga da ih nosi
Tamo i amo
Napred i nazad
Bez svrhe
Bez cilja
Bez milosti
Slomila mu sve kosti
Pokušala i duh da mu slomi
Da ga liši sve ljudskosti
Ali
Odupreo se
Heroj i žrtva
U državi koje više nema
Njegova lepa žena
Majka moja
Sama
Sa mnom koja sam plakala,
Plakala bez kraja
Morala je da pobegne iz grada
Da me ne bi slušala
Kako ridam
Onako mala
Tako očajnički
Jer
Bila sam navikla
Da me
Drži u zagrljaju
Da mi peva
Uspavanku
Koju je napisao za mene
U toj kući koje više nema
A ona sama
Vratila se posle tri dana
I postala mi
I tata i mama
I tako je
Moj život počeo
U toj državi
Koju toliko volimo
I toliko mrzimo
U toj državi
Koje više nema
*Sizif je grčki mitski junak koji osuđen za greh što je prevario smrt da svaki dan gura ogromnu stenu uz brdo i niz brdo. Moja pesma posvećena je svim žrtvama Titovog režima koji su poslati na Goli otok u Jadranskom moru, u bivšoj Jugoslaviji, na tešku prinudnu robiju u razdoblju 1948-54 godine zbog zločina slobodnog mišljenja.
