|
|
| Маја Херман Секулић | |
| |
детаљ слике: Sisyphus K.
Сизифова кћи Ја, Сизифова кћиКћерлудог револуционараИдеалистеМученикаГенијаБунтовникаШармера Који је волео Нову литературуКрлежу питао где се упутиоЈео код «Два рибара»Великог човека који јеСпознао величинуОд када се родио И није се ње бојао У државиУ земљиКоју толико мрзимоУ тој државиКоја ми је узела оцаКада нисам имала ни четириМесецаБацила га на стенеДалеко, далеко од менеНатерала га да их носиТамо и амоНапред и назад Без сврхе Без циљаБез милостиСломила му све костиПокушала и дух да му сломиДа га лиши све људскостиАли Одупрео сеХерој и жртваУ држави које више немаЊегова лепа женаМајка моја СамаСа мном која сам плакала, Плакала без крајаМорала је да побегне из градаДа ме не би слушалаКако ридам Онако малаТако очајничкиЈер Била сам навикла Да ме Држи у загрљајуДа ми пева УспаванкуКоју је написао за менеУ тој кући које више немаА она самаВратила се после три данаИ постала ми И тата и мамаИ тако је Мој живот почео У тој држави Коју толико волимо И толико мрзимоУ тој држави Које више нема *Сизиф је грчки митски јунак који осуђен за грех што је преварио смрт да сваки дан гура огромну стену уз брдо и низ брдо. Моја песма посвећена је свим жртвама Титовог режима који су послати на Голи оток у Јадранском мору, у бившој Југославији, на тешку принудну робију у раздобљу 1948-54 године због злочина слободног мишљења.
|