 | Željka Avrić | |
| |
detalj slike: patrijarsija.rs
KAD ŽENA BDI
ona bdi nepomična kao sfinga
na koti koja joj je srednje ime
iznad je samo nebo i njena misija
ona je kula stražara
granica koja se ne prelazi
opasna misao i krajnja namera
njeno je srce vučice oko svevideće
ne plaše je hajka ni halakanje
lukavo odvlači pse okreće cevi
dok smrt pokušava da je osedla
posle lova liže rane svom kurjaku
brusi očnjake svojoj vučadi
budućim milostivim krvnicima
ona je čuvarkuća
smrtonosna nežnost
prvi i poslednji stepenik
kad žena bdi ne zna koja je dob
jutro iz mraka izlazi kao zmija iz svlaka
to nije za noć za mesec za vek
njeno je bdenje beskrajno čekanje
nečujna strepnja tiho olakšanje
onaj nad kim bdi svaki je uzdah i misao
njen krvni sud i njeno živo meso
žena bdi mirno bez straha bez suza
nad nojevim barkama
pred tamnim vilajetima
kada dolazimo i odlazimo
odnekud i zauvek
nečujna kao vreme verna kao Usud
njeno je lice ogledalo onih koje voli
njene su ruke glina zdela vreteno
njeno je bdenje istovetno večnosti
