 | Жељка Аврић | |
| |
детаљ слике: patrijarsija.rs
КАД ЖЕНА БДИ
она бди непомична као сфинга
на коти која јој је средње име
изнад је само небо и њена мисија
она је кула стражара
граница која се не прелази
опасна мисао и крајња намера
њено је срце вучице око свевидеће
не плаше је хајка ни халакање
лукаво одвлачи псе окреће цеви
док смрт покушава да је оседла
после лова лиже ране свом курјаку
бруси очњаке својој вучади
будућим милостивим крвницима
она је чуваркућа
смртоносна нежност
први и последњи степеник
кад жена бди не зна која је доб
јутро из мрака излази као змија из свлака
то није за ноћ за месец за век
њено је бдење бескрајно чекање
нечујна стрепња тихо олакшање
онај над ким бди сваки је уздах и мисао
њен крвни суд и њено живо месо
жена бди мирно без страха без суза
над нојевим баркама
пред тамним вилајетима
када долазимо и одлазимо
однекуд и заувек
нечујна као време верна као Усуд
њено је лице огледало оних које воли
њене су руке глина здела вретено
њено је бдење истоветно вечности
