 | Kristina Pavlović Rajić | |
| |
detalj slike: pixabay.com
MAJKA
Otkad bol nas razdvoji krvlju, rezom pupčane vrpce,
Ti čuvaš biće moje ko pčelinjak bdenje matice.
Motreći srcem, držiš čvrsto klupko čudesnih niti.
Nevid-tkanicu tvoriš, od zla svakog me moraš skriti.
I sprečavaš i bodriš, pratiš sudbonosne mi konce.
Haljinu sreće krojiš. Ne slutim sve tajne oslonce.
Prethodnica neznanom putu kroz oganj, zamke i stud.
Zakriliš me šapatom: „ Dušo, ne tuda, taj put je hud!“
Gromobran - krov od tvojih ruku, silan pred nečasnima.
Toplu mi gradiš luku i štit od smrtonosnih plima.
