|
|
|
 | Branka Zeng | |
| |
detalj slike: DDL.rs
Na Ivanjdan, 2020.
Danas, raspletem zapetljano
zeleno granje, svijem na grudi
sklopljenih ruku, pognute glave,
u nemoj molitvi, razgolim dušu.
Za zdravlje, za ljubav, za život,
onima kojih nema više, uputim molbu,
brinite za nas i odbranite nas, od zla i sujete,
poljubim Ivanjsko cveće, ispleteno u venac.
Vernik i paganin, ateista, rastrgana u vremenu
upirem pogled ka visinama, zaustavljam se u rečima,
verom da dobro, kao i Sunce posle kiše, mora ponovo
nastaviti krug, da li ću biti u njemu, ili ne, njega će biti.
Danas, ostavljam sve svoje zablude u kutiju uspomena,
postavljam nove temelje za zakasnili početak,
Možda, kada prospem sve zrnevlje, godinama čuvano,
nova će livada cvetna osvanuti na belom platnu.
|
