|
|
|
 | Бранка Зенг | |
| |
детаљ слике: DDL.rs
На Ивањдан, 2020.
Данас, расплетем запетљано
зелено грање, свијем на груди
склопљених руку, погнуте главе,
у немој молитви, разголим душу.
За здравље, за љубав, за живот,
онима којих нема више, упутим молбу,
брините за нас и одбраните нас, од зла и сујете,
пољубим Ивањско цвеће, исплетено у венац.
Верник и паганин, атеиста, растргана у времену
упирем поглед ка висинама, заустављам се у речима,
вером да добро, као и Сунце после кише, мора поново
наставити круг, да ли ћу бити у њему, или не, њега ће бити.
Данас, остављам све своје заблуде у кутију успомена,
постављам нове темеље за закаснили почетак,
Можда, када проспем све зрневље, годинама чувано,
нова ће ливада цветна осванути на белом платну.
|
