Moja pokojna baba
računala je vremensku prognozu
od katoličkog do pravoslavnog Božića,
svaki dan bio je slika narednih dvanaest meseci
Po tome su znali kako će,
kada i koliko
brazda izorati,
pšenice posejati,
žita požnjeti,
koliko puta točak na vodenici okrenuti
i belih hlebova umesiti
Nisu glasali za budućnost,
apstraktan pojam vremena,
niti su gledali televiziju
koja priznaje jedino petodnevnu prognozu
iako danas talase, vlagu, vetrove i oblake
mere najpreciznijim instrumentima
znajući kada će se i lednici na Arktiku do kraja istopiti
Kada je moja pokojna prababa
kuglicu u kutiju ubacivala
živeli su po pravilima prirode
glasajući za rodnu godinu
osunčani hleb
godovito drvo
i dovoljno ljubavi za sve
Zato su i znali da samo nebo
predviđa tačno
od katoličkog do pravoslavnog Božića,
ne sluteći da će biti rođeni ljudi
sa jedinom mogućom prognozom za sutra
(novi izbori za budućnost
sa naletima vetra olujne jačine)
i bez neba u sebi
