Моја покојна баба
рачунала је временску прогнозу
од католичког до православног Божића,
сваки дан био је слика наредних дванаест месеци
По томе су знали како ће,
када и колико
бразда изорати,
пшенице посејати,
жита пожњети,
колико пута точак на воденици окренути
и белих хлебова умесити
Нису гласали за будућност,
апстрактан појам времена,
нити су гледали телевизију
која признаје једино петодневну прогнозу
иако данас таласе, влагу, ветрове и облаке
мере најпрецизнијим инструментима
знајући када ће се и ледници на Арктику до краја истопити
Када је моја покојна прабаба
куглицу у кутију убацивала
живели су по правилима природе
гласајући за родну годину
осунчани хлеб
годовито дрво
и довољно љубави за све
Зато су и знали да само небо
предвиђа тачно
од католичког до православног Божића,
не слутећи да ће бити рођени људи
са једином могућом прогнозом за сутра
(нови избори за будућност
са налетима ветра олујне јачине)
и без неба у себи
