|
|
|
 | Divna Vuksanović | |
| |
SUNČANICA
Još svega nekoliko zamaha i doplivaće do čamca. Crveni plovak loptastog oblika poskakivao je po površini nedaleko od nje. Nikoga od kupača nije bilo na plaži. Zaronivši, učinilo joj se da je more hladno. Sunčevi zraci prelamali su se u vodi. Hvatajući vazduh, rukom se pridržala za čamac, a potom se snagom čitavog tela, iz svega jednog poteza, popela na malenu barku. Unutra se nalazila vrša srcolikog oblika, pored nje nešto pokvašenog hleba od juče. Bila je tu i jedna izvrnuta dečja japanka, kao i plava plastična kutija.
Natopljene daske, poprečno postavljene za sedenje na čamcu, poslužile su joj kao ležaj. Obožavala je jutarnje sunčanje. Već u narednom trenutku, talasi su pobočno udarali u barku povremeno joj kvaseći stopala i gležnjeve.
Ljuljuškala se... Povremeno bi se pridigla intuitivno tražeći udaljenu tačku na pučini. Bila je tu, kao i svakog jutra. Manje-više na istoj razdaljini od čamca. Plivačica sa žutom kapom postala je zaštitni znak ovog dela obale. Maratonka koja je plivala svakoga dana od pet ujutro pa dok sunce ne dostigne zenit izazivala je radoznalost kako turista tako i meštana stenovitog primorskog gradića.
Okrenuvši se na bok, a potom na stomak, zamislila je sebe kako pliva ka poluostrvu koje se, za vedrih dana, naziralo s čamca. Uživala je u jednoličnim pokretima dok su joj se zlatasti pramenovi kose ritmično širili i skupljali u vodi. Sunce ju je golicalo po obrazima.
Doplivala je, konačno, do žutog plovka; čarobne žene kojoj se divila. Jer, iako u moru oko poluostrva nije bilo morskih pasa, dubine su je veoma plašile...
Kako da se obrati nepoznatoj ženi u moru, šta da joj kaže, zapitala se. Talasi su mogli omesti razgovor. Postali su veliki i bučni. Sunce je zašlo za oblak.
Zaustivši da nešto kaže, zagrcnula se. Ništa strašno, popila je malo slane vode, kašljucnula... Ako kojim slučajem i potone, tu je iskusna plivačica u žutoj kapi. Razdvaja ih svega nekoliko metara. Pomoći će joj, pomislila je i zažmurila.
More se veoma uzburkalo. Vetar se snažno razduvao. Kao da je čula zvuk glisera koji je sekao talase. A možda joj se ipak učinilo.
U narednom trenutku osetila je udarac po glavi; žuta mrlja nestala je iz vidokruga. A zatim ju je veliki talas poklopio. Bila je ispod glisera koji je parao vodu. Davila se.
Još neko je tonuo zajedno s njom. Bila je to mama u dugačkoj venčanici; s belom ružom zadenutom oko struka. I on je bio tu, kao pratnja. U svečanom crnom odelu. Mama se smešila; njen osmeh krasila je karakteristična rupica na levom obrazu. Ostavljajući rojeve mehurića za sobom, poveo ju je ka površini. Udaljili su se od mame, a onda je nestao u modrim dubinama. Još je osećala njegov hladni dodir. Posegnula je za plavom kutijom. Bila joj je nadohvat ruke, a tako daleko.
|
