Emilija Matić

Emilija Matić je rođena 14. avgusta 1953. godine u Mojkovcu, u Crnoj Gori. Kako je u šestoj godini izgubila vid, završila je Osnovnu školu za decu i omladinu oštećenog vida u Risnu i Podgorici. Srednju elektrotehničku školu je završila u Zemunu 1974. godine.
Po okončanju školovanja zaposlila se u firmi „Centrotekstil“, gde je radila do penzionisanja.
Piše poeziju i prozu. Prve stihove napisala je još kao devojčica. Objavila je četiri zbirke pesama: „Kuda me vode puti“ (2008), „Snaga nežnosti“ (2012), „Priziv i odziv“ (2016), „U plavom obzorju“ (2020).
Pesme je objavljivala u časopisima: „Vidovdan“, „Jesenjin“, kao i u zbornicima „Garavi sokak“, „Sjaj trećeg doba“, „Pjesma je naša svjetlost“, „Jutro nad Ozrenom“, „Vršačko pero“, „Poeti na dar“, „Svetosavska zvona - Poezija šapuće o nama“ i drugim.
Godine 2012. dobila je prvu nagradu na književnom konkursu „Jovan Nikolić“.
Živi i stvara u Beogradu.