Емилија Матић

Емилија Матић је рођена 14. августа 1953. године у Мојковцу, у Црној Гори. Како је у шестој години изгубила вид, завршила је Основну школу за децу и омладину оштећеног вида у Рисну и Подгорици. Средњу електротехничку школу је завршила у Земуну 1974. године.
По окончању школовања запослила се у фирми „Центротекстил“, где је радила до пензионисања.
Пише поезију и прозу. Прве стихове написала је још као девојчица. Објавила је четири збирке песама: „Куда ме воде пути“ (2008), „Снага нежности“ (2012), „Призив и одзив“ (2016), „У плавом обзорју“ (2020).
Песме је објављивала у часописима: „Видовдан“, „Јесењин“, као и у зборницима „Гарави сокак“, „Сјај трећег доба“, „Пјесма је наша свјетлост“, „Јутро над Озреном“, „Вршачко перо“, „Поети на дар“, „Светосавска звона - Поезија шапуће о нама“ и другим.
Године 2012. добила је прву награду на књижевном конкурсу „Јован Николић“.
Живи и ствара у Београду.