MILEVA MARIĆ- AJNŠTAJN - POVRATAK IZ ANONIMNOSTI

Žrtvovala je svoju čast naučnika za brak koji je ipak propao

Rođeni genije, naučnik, Srpska Marija Kiri, plemenita majka,

Dr Simo Jelača

Mileva Marić, istinska autorka Teorije relativiteta, nesuđeni nobelovac, pored Nikole Tesle, ime koje je kao jutarnja zvezda zasijala najlepšim nebom Srbije. Rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu (od majke Marije i oca Miloša), pitomom vojvođanskom gradu, gde se sav Banat i Bačka spajaju u jedno, poput Tise koja se ovde ujedinjuje sa Dunavom. Završila je srednju školu u Novom Sadu, a matematiku i fiziku studirala je na Švajcarskom politehničkom institutu u Cirihu, 1896-1900, kao jedina žena u tom institutu u to vreme. Kao supruga Alberta Ajnštajna, idejni je tvorac Teorije relativiteta, koja je proslavila Alberta, a ne nju, i donela mu Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine. (Nobelovu nagradu Ajnštajn je dobio za foto električni efekat). Njen suprug, poznati Albert Ajnštajn, kojeg je Mileva prvobitno uzdigla do zvezda iz aristokratske jevrejske porodice negirao je Milevine izume i njeno ime je izbrisano iz svih njihovih zajedničkih dokumenata, kao da ona nije ni postojala. Za nas Srbe i naše generacije koje tek dolaze ostaje Milevino ime vraćeno iz anonimnosti i uzdiže se na pijedestal koji zaista zaslužuje i koji se s velikim ponosom i divljenjem pamti u svim odgovarajućim okolnostima. Dok večno počiva, za nas Srbe mesto Mileve je među zvezdama.

Iz biografskih podataka

Albert Ajnštajn bio je tri i po godine mlađi od Mileve. Rođen je 14. marta 1879. u Ulmu, Vurtembert, Nemačka. U Cirihu se sa Milevom sastao na Politehničkom institutu kao student fizike i matematike. Albert nije položio prvi pokušaj prijemnog ispita. Anonimni autor (14) navodi da je na prvom testu pao iz Francuskog jezika. Tvrdi da je Ajnštajnov esej iz Francuskog čak bio vrlo dobar, ali nedovoljno dobar da zadovolji pronicljivog profesora. Tada je imao samo 16 godina, a uslovi za registraciju bili su 18. Međutim, dat mu je drugi pokušaj i sa 17 godina ušao je u Politehnički institut.

Mileva je otputovala u Švajcarsku 1894. godine, da bi završila poslednje dve godine gramatike i upisala se na pomenuti univerzitet. Iz srednje škole u ​​Novom Sadu, gde je među muškim kolegama takođe bila ''usamljena lastavica'', dobila je nadimak ''Svetica'', bila je muzički talenat i imala naklonost prema fizici i matematici i želju da se bavi naukom, a s obzirom na sve to imala je na to pravo. Sa sobom je ponela srce Vojvodine, sa svim plodnim poljima, voćnjacima i vinogradima. Ponela je i miris cveća iz roditeljske bašte i dala zakletvu da će u svetu proslaviti ime Marić.

Na početku studije nastavnici su imali predrasude o Milevi kao Srpkinji i kao ženi. Međutim, ubrzo se Mileva dokazala u svim svojim kvalitetima.

Pokazala je izuzetan talenat i druželjubivost. Kolege su je ubrzo prihvatile kao ravnopravnu, i u mnogo čemu daleko bolju. Čak je počela da organizuje studentske skupove i zabave na kojima je i sama svirala. Zapravo je bila prekretnica kada su njene kolege shvatili ko je Mileva, što je bila istina, i čak su se nadmetali za nju, ko će biti bliži u njenom društvu. Tada je imala 21 godinu kada se upoznala sa svojim kolegom Albertom Ajnštajnom, sa kojim se ubrzo sprijateljila i kasnije u njega zaljubila.

U početku su delili knjige, razmenjivali ideje, radili zajedno zadatke, a onda je došla ljubav, ona prava, mladalačka. U slobodno vreme su svirali zajedno, ona je svirala klavir, a on violinu. Tih godina postojala su čuvena naučna otkrića koja su sve više zaokupljala Milevinu maštu. Rendgen je otkrio rendgenske zrake 1895. godine, Mihajlo Pupin otkriva sekundarni rendgenski snimak, kojim je 1896. godine napravio snimak ruke, Henri Bekerel je otkrio da uranijska ruda zrači, a zatim su Marija i Pjer Kiri otkrili radijum i polonijum 1898. godine. Kroz Milevinu glavu prolazila su razmišljanja o mogućnosti transformacije materije u energiju, fantastična ideja. Sećala se svitaca na Titelskom brdu, uveče, i trulih panjeva drveća u blizini reke Tise, od kojih je s vremena na vreme zabeleženo da se upale. Misli i ideje je stavljala na papir, a onda je uzbuđenje objasnila Albertu. Ponekad je bila mistifikovana, u pogledu svitaca, panjeva, uranijuma, ali to nije istovetno sa idejom o pretvaranju materije u energiju. Osećala je da tu može biti nešto. I tek kada je Albert video kako je Mileva vešto oblikovala matematičke formule, znao je da radi sa genijem. Tada su već bili dovoljno bliski jedno drugom, iako je Albertova majka Paulina bila protiv njihove veze i patološki je mrzila Milevu, zbog njenog porekla, verovala je da im srpska pravoslavna vera ne može ući u njihovu „pristojnu“ porodicu, (14) . Na njihovu, tada sreću, Albert je ignorisao mišljenje svoje majke i nastavio prijateljstvo i saradnju sa Milevom.

Prva predavanja iz matematike profesora Hermanna Minkovskog Milevu i Alberta zanimala je četvorodimenzionalna geometrija ‘’prostor-vreme’’, koja će kasnije postati njihova osnova za definisanje teorije relativiteta. Ubrzo, tada, Mileva provodi zimski semestar 1897/98 na Univerzitetu u Hajdelbergu u Nemačkoj, proučavajući fotoelektrični efekat kod profesora Philippea Leonarda, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku. Tamo je bila posebno fascinirana odnosom atoma i njihovoh međusobnih rastojanja koji se dešavaju prolikom njihovih sudara, što će kasnije biti prikazano u Ajnštajnovom radu o Brovnovom kretanju.

Intimna veza između Mileve i Alberta Ajnštajna datira iz 1897. godine, od kada su zajedno radili na matematičkoj definiciji elektromagnetne teorije svetlosti, a od 1901. i datuma njihovog zajedničkog rada na Teoriji relativiteta (10). Neki autori tvrde da Mileva nije položila ispit na Politehnici 1900. godine (3, 8), iako je bila odličan student, s obzirom na odnos sa Albertom, koji je tada morao da krije da to neće naštetiti njegovoj karijeri. To su vremena kada se seksualni odnos smatrao nemoralnim i prema onome što je viđeno drugim očima. Dalje se navodi (16), da je Mileva, kada je bila trudna, otišla u Novi Sad i rodila ćerku Lieserl 1901. godine, koja je data na usvajanje u Kaću (25,26). Tvrdi se da Albert kao otac nikada nije video svoju ćerku. O tome nema podataka, iako neki sugerišu da je njena rana smrt prouzrokovana šarlahom.

Očigledno je, međutim, da je Mileva završila Politehniku i da je kao izvanredna studentkinja izborila mesto na univerzitetu kod profesora Friedricha Vebera za pisanje doktorske disertacije. Albertovi biografi kažu da je bio prilično siromašan student, i uprkos Milevinom insistiranju za Alberta, profesor Veber ga nije primio (7), jer nije bio dovoljno sposoban. U to vreme živeli su prilično skromno, Mileva je držala časove matematike i fizike i klavira, radi potrebne za kućni budžet. Od 1902. godine Albert je bio zaposlen u Zavodu za patente u Bernu, gde je radio do 1909. godine (4), kada je njihova finansijska situacija postala malo bolja. Vjenčali su se 6. januara 1903. godine u Cirihu, vrlo skromno u prisustvu dva svedoka Mauricea Solovinea i Conrada Habichta. Albertov brak, doživljavan je kao intelektualno partnerstvo, Mileva, tipična Srpkinja, radila je sve što bi zadovoljavalo njenog supruga i pomogla mu u karijeri (2). Kada su je jednom pitali zašto je Teoriju relativiteta dala njenom mužu, Mileva je odgovorila: „Nas dvoje smo jedna stena“ (3) (Ein-stein = jedna stena, na nemačkom).

 Od 1909. godine Albert Ajnštajn bio je profesor teorijske fizike u Cirihu, a 1911/12 u Pragu (4). U to vreme nekoliko puta pokazivao je nedostatak znanja iz matematike i gotovo svakog vikenda se vraćao kući svojoj Milevi da rešava određene zadatke (3, 4). Izabran je za člana Pruske akademije nauka 1913. godine, a 1914. ponovo je postao nemački državljanin, pošto je imenovan za direktora Fizičkog instituta ‘’Kaiser-Vilhelm’’ u Berlinu. Tamo je ostao do imigracije u Sjedinjene Države, 9. decembra 1930. Umro je 18. aprila 1955. godine u Princetonu.

Nakon što su im se dva sina rodila u zvaničnom braku između Mileve i Alberta Ajnštajna, Hans Albert rođen je prvo 14. maja 1904. (4), a drugi Edvard rođen je 28. avgusta 1910. godine. Hans Albert je kasnije postao profesor na Univerzitetu u Berkeleiu, dok je Edvard imao znake šizofrenije. Edvardova bolest bila je težak udarac za Milevu, koja mu je posvetila čitav svoj život, pa čak je bila i s njim u poseti Sigmundu Frojdu (24), gotovo u potpunosti zanemarujući nauku. Umro je 1965. godine (26). Tokom tih teških godina Mileva je bila sve više zapostavljana od Alberta i samo je on povremeno slao nešto novca kući. Prema Milevi, Albert je postajao sve okrutniji, nazivajući je pogrdnim „odvratnim“ imenima, dok je potpuno zanemarivao decu (14). Neke izreke koje je Albert upućivao Milevi bila su neugodna i čak citirana u ovom članku (3). Sin Hans Albert ga se sigurno seća po tome i uglavnom nije razgovarao sa ocem (24). To je trajalo do 28. decembra 1918. godine (15), kada su se zvanično razveli (često se sreću podaci o razvodu Ajnštajna, februara 1919). Milevin život bez Alberta bio je izuzetno težak, rekao je njihov sin Hans Albert u julu 1971. godine (24). Iskreno ga je volela i sama odgajala decu uz ceo život odricanja.

Tokom godina plodne saradnje Ajnštajn dolazi u Beograd i Novi Sad, gde su živeli 1905-1907. godini u Kisačkoj ulici br. 20, a mali Hans je često boravio kod Milevinih roditelja. Hans je bio posebno naklonjen baki, koja mu je obezbedila sve ono što „pristojna“ porodica Pauline Ajnštajn nije želela, istinska ljubav prema malom Srbinu.

Inače, dr Lazar Marković, istaknuti novosadski lekar i filantrop, vrlo učen i obrazovan čovek, bio je kum Mileve i Alberta Ajnštajna i krstio njihova dva sina 1913. godine u pravoslavnoj Nikolaevskoj crkvi (27). Iz porodičnih aranžmana poznato je (27) da je dr Lazar Marković organizovao starateljstvo za malu Lieserl, pod uslovom da se ništa o njoj ne može govoriti niti pisati. Neki detalji nalaze se u knjizi „Einsteinova kći“, Michele Zackheim, Riverhead Books, 1999.

Neki autori sa Zapada opisuju Milevu u težnji da je diskredituje kao čoveka (5, 14), u nastojanju da čitaoci prihvate činjenicu da je Mileva sve kontakte sa javnošću svesno ustupila Albertu. I premda je Mileva sva svoja dela jednako potpisivala sa Albertom, njeno ime je sa njih eliminisano i upisano samo njegovo ime. Albert Ajnštajn proglašen je za najvećeg naučnike dvadesetog veka, dok je Mileva, istinska autorka, žena najsjajnijeg uma i Srpkinja i srpske nacionalne, istinske dobrote i naivnosti, u svetu ostala gotovo anonimna, u zapadnim naučnim krugovima poznata samo kao ‘’Ajnštajnova prva supruga’’. Ellen Goodman citira Stachel-a, koja kaže: „Imali smo mit o Ajnštajnu kao svetoj ličnosti, a sada sve više kao demonu. Imali smo mit o njegovoj ženi kao i o bilo kome, a sada nudimo mit o mučenici'' (8). Za nas Srbe naša je dužnost da ilustrujemo lik Mileve pravim bojama i predstavimo je u njenim istinskim svetlosnim predstavama svojim sledbenicima. Mileva je bila simbol jutarnje zvezde koja je zasijala na naučnom nebu Srbije i čovečanstvo je dobilo pristup energiji univerzuma, koja je pokazana formulom E = mc².

Brat Mileve nestao je u Prvom svetskom ratu, otac Miloš je umro 1922. godine, potom majka Marija 1935, a sestra Zorka 1938. u Novom Sadu. Tada je Mileva poslednji put boravila u Novom Sadu, a od nedavno i njen spomenik zasijao je ispred Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, uz veliku zahvalnost profesorki dr Svenki Savić (9). Mileva je umrla 4. avgusta 1948. godine i sahranjena na groblju Nordheim u Cirihu. Da je kojim slučajem sahranjena na brdu Titel, odakle se pruža veličanstven pogled na ušće Tise u  Dunav, i dragocenu vojvođansku ravnicu, bio bi njen grob osvetljen suncem i toplim srpskim mladalačkim srcima učenika sa ekskurzija. Bila bi nam posthumno bliža, a to Mileva zaslužuje. Od 1994. godine Univerzitet u Novom Sadu ustanovio je nagradu „Mileva Marić“ za najbolje studente matematike, a ulica u Novom Sadu nosi i njeno ime. Za sve ovo najzaslužnija je opet profesorka dr Svenka Savić.

Mileva u senci Alberta, u mnogim zapadnim publikacijama, postoji samo kao „genijalna“ prva supruga. Iz svih naučnih radova koje je radila sa Albertom i isto lično potpisala, njeno ime je potpuno izbrisano kao da nikada nije ni postojalo. Postoje knjige u kojima se njeno ime apsolutno ni ne pominje. Kao što su „Ajnštajnov paradoks“ (str. 254) i „Ideje i mišljenja“ (str. 418). Još je tragičnije to što je na Švajcarskoj politehnici nestala disertacija Mileve Marić (bolje reći blagovremeno uklonjena). Sumnja se da se njena disertacija odnosila samo na teoriju relativiteta. Na nesreću, čak ni u knjizi enciklopedijskog formata „Znameniti Srbi iz devetnaestog veka“, izdanje „Kultura“ iz Beograda 1990. godine ne pominje ime Mileve Marić. Mileva je bila zaista sjajna Srpkinja i njeno mesto u sledećem izdanju trebalo bi da postoji. Srećom, objavljena su pisma Mileve i Alberta Ajnštajna u kojima ima više istine o njenim zaslugama, a mi očekujemo da će doći dan kada će svet prepoznati da je Mileva Marić-Ajnštajn, a ne samo Albert, bila pravi autor Teorije relativiteta i drugih naučnih doprinosa koji su postavljeni na pijedestal Alberta kao najvećeg naučnika 20. veka.

Ruski fizičar dr Jozef (Joffe) Abraham ostavio je iza sebe pisani zapis, kao svedok koji je njegovim očima video potpise Mileve Marić-Ajnštajn, originalni rad Alberta Ajnštajna dostavljen 1905. godine u časopisu „Annalen der Phisik“ za objavljivanje samo pod svojim imenom (18). Dr Joseph Abraham je u to vreme bio urednik Annals of Phisics. Takođe tvrdi da je Milevino devojačko prezime napisano kao Mariti, što Mađari istovećuju kao Marićka od prezimena tokom Austro-Ugarske. Ovi potpisi su pronađeni u njihovim venčanim dokumentima. Međutim, svi njihovi radovi objavljeni su samo pod njegovim imenom, što potvrđuju i profesor EH Valker (23) i Desanka Trbuhović-Đurić (25).

Carol Barnett je uporedila rad Mileve Marić i Marie Curie Skladovski i navodi da su obe osobe iz sličnog društvenog porekla i sličnog obrazovanja. Marija Kiri je mogla da se ravnopravno bavi i objavljuje radove sa suprugom Pjerom Kirijem, za šta su zajedno dobili Nobelovu nagradu i sve međunarodne nagrade. Mileva Marić, iako visokoobrazovana, muzički nadarena i izuzetno inteligentna žena, imala je drastično drugačiji profesionalni tretman (12). A o priznanju u naučnim krugovima u to vreme nije bilo ni reči. Na svoju nesreću, Mileva se nije protivila tome, čak je istakla kako čini sve za uspeh svog supruga. To su bila vremena kada su tadašnje srpske žene pridavale veći značaj deci i porodici. O tragičnom Milevinom životu potpunije piše Desanka Trbuhović-Đurić (25), a neki detalji filmske trake zabeleženi su i u delu Alena Keša (13). Supruga Hansa Alberta Ajnštajna, Frieda Knecht, pripremajući stan u Cirihu nakon Milevine smrti, pronašla je pisma Mileve i Alberta. Želela je da to bude objavljeno 1958. godine, kako bi se rešili Ajnštajnovi troškovi sahrane, ali je to takođe bilo zabranjeno od strane detektiva Oto Nejtan-a i Robert-a Šulmana, plašeći se neželjenih detalja o javnoj slici Alberta. Kasnije su, međutim, objavljena pisma (22), rekla je Carolin Abraham. Abraham spominje Albertova pisma koja su deponovana u Jerusalimu, ali još uvek nisu predstavljena svetskoj javnosti. Šteta, možda će se nekada doći do ovih pisama i iz njih saznati nešto u korist Mileve. Ima se utisak da naučni svet sve više prihvata pravu istinu da je Mileva zaslužnija ili barem podjednako odgovorna za sve naučne doprinose koji se pripisuju samo Albertu Ajnštajnu. Baze za Milevin pijedestal su već finansirane i verovatno će generacije koje dolaze imati pravu sliku srpskog najvećeg Nikole Tesle i Mileve Marić-Ajnštajn (21).

Kada je američki fizičar dr. Evan Harris Valker na godišnjem sastanku Američkog udruženja za napredak nauke u Nju Orleansu 1990. godine pokrenuo pitanje ko je osnivač teorije relativiteta time je uzburkao naučne duhove. Nemački lingvista Troemel-Ploetz pretpostavlja da bi Albert mogao biti idejni tvorac teorije relativiteta, ali tvrdi da je to sigurno matematički definisala Mileva Marić. Dalje je potvrdio Milevinu superiornost u matematici, citirajući Elena Gudmana (8). Ellen primećuje da „u svom životu Albert nije bio Ajnštajn“ (8).

Dobro je poznato da je Albert Ajnštajn 1905. godine objavio tri temeljna dela iz tri različita područja fizike, što je jedinstveni slučaj u domenima nauke u ljudskoj istoriji. Svi su objavljeni u nemačkom naučnom časopisu „Annalen der Phisik“ i svi pod njegovim imenom, koji će kasnije definisati tri nova područja fizike. U svojim radovima Ajnštajn je pretpostavio da su materija i energija međusobno zamenljive veličine, za šta je dobio najviše međunarodne nagrade i to je postalo osnova za razvoj atomske energije. Zakon masene energije izrazio je čuvenom formulom E = mc².

Čitaocima koje zanima suština Ajnštajnovog otkrića preporučuje se rezime istog od dr Ljube Vujovića (4).

Još nekoliko podataka o Milevi i Albertu Ajnštajnu

U brojnim izjavama potvrđeno je da je Mileva Marić, supruga Alberta Ajnštajna, do kraja bila njegova lojalna i ravnopravna saradnica u svim objavljenim delima i po kojima je stekla slavu najveću na svetu. Što se tiče fotoelektričnog efekta koji je studirala na univerzitetu Hajdelberg, preko četvorodimenzionalne geometrije „prostor-vremen“ koju je ona matematički definisala i objasnila Albertu, Mileva je matematički obradila elektromagnetnom teorijom svetlosti i na kraju samom teorijom relativiteta. Svi njeni radovi potpisani su imenom Mileva Mariti-Ajnštajn, radila je i doktorirala kod profesora Vebera, kao izvanredan student, ali njeno ime je namerno uklonjeno iz svih naučnih radova i disertacija uklonjena, čak i moguće da je uništena. Mileva je bila veoma lojalna Albertu, svesno negirajući sopstvenu naučnu slavu zbog uspeha svog supruga samo da bi sačuvala porodicu. Čak je i ona napisala roditeljima 1905. godine: „Završili smo značajno delo u kojem će moj suprug biti poznat širom sveta“. Prema ovim navodima, moglo bi se zaključiti da se i ona sama složila da svoje ime izbriše iz zajedničkih istraživačkih radova. Dakle, svesno je donirala sve svoje kreativne sposobnosti mužu, prema popularnoj izreci „muška glava porodice“ (5), u uverenju da je učinila sve što je mogla za dobro porodice i slavu njen muža.

I evo nekoliko detalja koji dovode do verodostojnosti Alberta Ajnštajna u njegovoj Teoriji relativiteta. Tim McCaskei detaljno piše (15) dok je Albert Ajnštajn tečno govorio italijanski jezik, koji mu je bio potreban da bi dobio švajcarsko državljanstvo 1905. godine. Kada je Ajnštajn objavio svoja dela 1905. godine u „Annalen der Phisik '', spomenuo je ime Italijana Michelea Bessoa, koji ga je doveo u vezu sa određenim industrijalcem Olintom De Pretto-om, pa je Olinto De Preto objavio svoje radove u Italiji 1903. godine, godinu i po dana pre Ajnštajna, u kojojima je dao konačni oblik jednačine E = mc². Dr Umberto Bartocci, profesor matematike na Univerzitetu u Peruđi u svojoj knjizi „Albert Einstein e Olinto De Pretto: la vera storia of formula piu „famoso del mondo" (Albert Ajnštajn i Olinto De Preto: istinita priča o najvažnijoj formuli na svetu) naveo je delo Olinta De Preta (15). U svom delu Olinto De Preto, rekao je dr. Umberto Bartocci , tvrdio je da jedan kilogram bilo koje supstance ima ogromnu energiju. Kako je Albert Ajnštajn imao pristup radu Olinta De Preta, kako je i sam u svom radu napomenuo kao pitanje bezbednosti s obzirom na formulu, postavlja se logično pitanje ''da li je ovo istina ili krađa ''? Pitanje je ''Ko od koga''? Takođe je poznato da je Mileva uradila disertaciju  1901. godine u kojoj je data formula bila glavna tema.

Uostalom, ako je Albert Ajnštajn bio genije, kako ga je svet proglasio, zašto posle 1905. godine, preko 10 godina rada u Zavodu za patente i godina tokom kojih je bio profesor fizike, pa čak i akademik, nije ništa važnije dao čovečanstvu? Čini se da se njegov genije 'ugasio' nakon pogoršanja odnosa sa Milevom. Sam Albert je priznao Milevi za njen naučni doprinos zajedničkom radu, rekavši: „Biću tako srećan i ponosan kada ćemo svoj rad o relativnom kretanju pobedonosno dovesti do zaključka“ Ali to je bio samo početak njihovog zajedničkog rada o teoriji relativiteta (Ajnštajnovo pismo od 21. marta Milevi 1901. godine). Predviđajući sopstveni uspeh Albert je dao obećanje Milevi da će joj dati novac od Nobelove nagrade ako je dobije, i Milevina sreća, to obećanje je ispunjeno 1922. godine. Hajduk (3) navodi da je Albert Milevi platio da ćuti. Poređenja radi, Tesla je stvorio tokom svog života skoro 800 patentiranih pronalazaka (21).

Postoje i navodi da je Mileva izumela uređaj za merenje malih napona (influenzmašine), ali i to je Albert patentirao samo pod svojim imenom (3).

Kada više nije radio sa Milevom, Albert Ajnštajn je pokušavao da dokaže takozvanu „objedinjenu teoriju“ u kojoj su sila gravitacije, elektromagnetizam, svetlost i elektricitet različiti oblici istog fenomena, ali nije uspeo. Takođe, od 1917. godine radio je na uspostavljanju tzv. „Kosmičke konstante“ što je, po njegovom mišljenju, prirodna sila koja se suprotstavlja gravitacionom privlačenju kosmosa. Pretpostavio je da je struktura svemira statična i ograničena galaksija. Tokom svog boravka u opservatoriji "Mount Vilson" 1930. godine astronom Edvin Hubble, koji je kasnije nazvan ''Nebeski Kolumbo'', ukazao je Ajnštajnu na postojanje miliona galaksija izvan Mlečnog puta. Habl je to povrdio Ajnštajnu kada je Ajnštajn svojim očima posmatrao nebrojene udaljene galaksije koje se brzo kreću. Kada se Ajnštajn približio najvećim teleskopom na svetu i lično pogledao u svemir svojim očima, priznao je da je Habel bio u pravu. Shvatio je da je ljudska civilizacija samo mala tačka u svemiru koja se neprestano širi. Takođe je priznao da je njegova kosmička konstanta sumnjiva teorija i da kao takva nije potrebna. Nazvao ju je svojom ''najvećom greškom '' (22). Možda bi sličan rezultat bio i bez Mileve sa drugim naučnim radovima objavljenim 1905. godine?

Kada je Ajnštajn umro, 18. aprila 1955. godine u bolnici Princeton dr Thomas Stoltz Harvei uzeo je Ajnštajnov mozak i sačuvao ga za opsežna naučna istraživanja „genija“. Ali ni nakon 30 godina nikada nisu objavljeni nikakvi rezultati o ‘’geniju’’(22). Možda nema ništa? Potom je mozak prebačen 1996. godine u bolnicu u Hamiltonu, u Kanadi, dr Sandri Vitelson, ali od tada nema ništa osim nagađanja (22). Neka čitaoci sami zaključe o čemu se radi.

PODELITE OVAJ TEKST NA: